Daj bože da je kičma

Kupio Piroćanac ajfon 6, stavio ga u zadnji džep, seo i ... čulo se krrccc! • Leleeee majkeee - povika on - daj bože da je kičma.

Idu tako Mujo i Haso ulicom i Haso pita Muju: • Je li Mujo, šta bi ti voleo da budeš u drugom životu? Mujo kaže: • Konj! A Haso se iznenadi: • Mujo bolan, pa ne možeš dva puta isto da budeš!

Dogovore se momak i devojka za sastanak na slepo. Pita momak: • Kako da te prepoznam? • Stajaću na uglu, visoka sam 170cm i imam 55kg. A kako ja tebe da prepoznam? • Nosiću metar i vagu!

• Eee, kako si samo porasla, kad se samo setim kako si bila mala, ... pa kad si prohodala, ... pa flomasterima žvrljala po zidovima ... • Čiko... a ko si ti? • Ja tvoju majku pratim na Fejsbuku!

• Ja neću stići, uzmi dete iz vrtića. P.S. • Ne brini, prepoznaće on tebe!

Kaže Mujo Hasi: • Moj stariji sin potpuno liči na mene. • To je zbog uticaja genetskog faktora! • A, zašto onda mlađi liči na komšiju? • E to ti je zbog uticaja sredine!

Zašto mrtvaci ne mogu da igraju fudbal? • Zato što ne mogu da naprave "živi zid"!

Bio Mujo na poslovnom putu u Japanu. Tamo pokupio neku kurvu i cele noć radio posao, a ona je uzbuđeno vikala: • Hashimota! Hashimota! Pošto Mujo, naravno, nije znao ni reč japanskog, zaključio je da je to neki uzvik oduševljenja. Sutra ujutro ode on na golf sa japanskim biznismenima. Japanac, koji je igrao prvi, na oduševljenje prisutnih ubaci lopticu iz prve. Svi aplaudiraju, a Mujo, da ispadne pametan, vikne: • Hashimota! Japanac se unezvereno okrene i upita: • Kako to misliš, pogrešna rupa?

Koliko godina ima kasirka? • 29,99

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Nakon što su se u subotu ujutru probudili naspavani, muž se okrete i odlučno reče ženi: • Draga, danas moramo našem psu da odsečemo rep! Žena ga, u čudu, pogleda: • Zaboga, pa zašto bismo psu sekli rep? • Sutra dolazi tvoja majka, a ja ne želim da ona stekne pogrešan utisak da joj se neko u ovoj kući, osim tebe, raduje!