Ja sam dobro dete

Dođe mali crnac u obdanište. Pita ga vaspitačica: • Voliš li ti belu decu? A dete odgovori: • Ja sam dobro dete i ne biram, jedem sve ...

Izgleda da je svest naroda o vakcinaciji konačno porasla. Sinoć sam video jednog na ulazu u zgradu, sam se vakciniše!

Kupuje piroćanac auto: • Pošto je ovaj? • Osam hiljada eura! • Kol`ko troši? • Deset litara na sto kilometara! • Skupo, skupo! A ovaj? - pokazuje prstom na malo stariji auto ... • Tri hiljade eura i troši oko šet litara ... • I to mi je skupo! A onaj mali tamo u ćošku? • Petsto eura! • I, ... koliko troši ... Prodavac već popizdeo, ... pa odbrusi: • Kašiku na sto kilometara !!! • Kašiku!? ... supenu ili za kafu?

Idu dva puža ulicom, i jedan kaže drugom: • Ajmo u bioskop! • Važi, a šta se daje sledeće godine?

• Slušaj bre, ja sam ti otac i kažem ti da je sada moj red za kompjuter i igranje igrica ... • Maaamaaaaa! • Dobro, dobro! ... Evo ti igraj, govance malo ...

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Ulazi narkoman kod notara i pita: • Izvinite, da li ovde može da se overi? • Da, naravno! • Uuuu, jeeee!

Oženio se Lala. Prošao jedan mesec a Sosa počela da se pakuje. Pita nju svekrva: • Gde ćeš ti, Soso? • Idem ja odavde, pa ovaj Vaš me nije ni jednom opalio. • Pa je li, sine, je l' to istina? - pita majka Lalu. • Jeste, ne znam ti ja šta tu treba raditi. • 'Ajte vi lepo kod doktora - veli im majka. Poslušaju oni i odu do lekara. Primio on njih, te se ubi da objasni Lali šta se tu radi. Ali Lala ništa ne sluša već zvera okolo. Dosadi lekaru da objašnjava te uhvati Sosu, skine gaće i opali je tu na stolu. Kada je završio kaže Lali: • Vidiš, Lalo, ovako ćeš morati svaki dan. • Ta, jel'te doktore 'oće l' moći sama ili moram i ja da dolazim sa njom?

Žali se učiteljica Peričinom tati: • Vaš sin ima jedinice iz svih predmeta, osim iz vladanja. Iz vladanja ima pet. Otac odgovori: • Eto, vidite, ono što ga Vi učite - jedinice, a ono što ga ja učim - petice.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Dođe Haso kod Fate i pita: • Šta je, Fato, što plačeš? • Mujo je otišao po cigare pre dve nedelje i još se nije vratio! • Neka, Fato, uzmi moje cigare.