Briši imam devojku

• Ej dečko! • Briši, imam devojku ... • Ma ja sam bre, nisam imala vremena da se našminkam!

Dođe Mađarica kod svoje komšinice Sose: • Ooo, moja Sosa, imam jedno problem, moja muž loše jebe. • Eržika draga, ne kaže se moja muž loše jebe, nego moj muž loše jebe. • A ne Sosa, tvoja muž dobro jebe, ali moja muž loše jebe ...

Čita Mujo oglas u novinama i veli: • Vid’, Haso, policija traži muškarca od 20 do 30 godina, jačeg stasa, pomalo ćelavog, koji noću hoda po parku i siluje žene. • Da, i ... ? • Pa, razmišljam da im se javim. Može bit’ dobra plata.

Dolazi neki čovek u apoteku i danima maltretira apotekare da mu daju neki lek protiv kijanja. Oni mu par dana davali neke lekove, ali ni jedan ne deluje pa on im svakog dana drži kritike po pola sata. Sledećeg dana dolazi ponovo i traži novi lek protiv kijanja. Jednom apotekaru dopizdelo, dade mu ricinus i reče da odmah popije pola bočice što ovaj i uradi. Izađe davež iz apoteke i pita ga kolega: • Zašto mu to dade!? Da li si lud!? A ovaj će: • Neka kine sada ako sme!

Pošalje muž ženi čestitku za pedeseti rođendan: • Sa dvadeset si bila cvet, sa trideset čokolada, sa četrdeset šampanjac, a sada si baka! Na to mu žena odgovara: • Cvet nisi ubrao ti, čokoladu si delio sa najboljim drugom, šampanjac su pili svi, a sa babom spavaš ti!

Šumadinac ušao u lift zajedno sa zanosnom plavušom. Ona upita: • 'Oćeš li gore ili dole? • Polako snajka, nismo se još ni upoznali - odgovori on.

Pričaju dve plavuše: • Jesi li čula da je Peru odžačara udario auto? • Strašno! Više nismo sigurne ni na krovu!

Naš deda je otišao na onaj svet. Taj kad negde ode, ne zna da se vrati!

Teškom mukom planinar se popne do vrha Kopaonika. Kuca na vrata neke male planinske kućice. Čuje se dečji glas: • Da? • Da li ti je tata tu? • Nije, izašao je kad je došla mama. • Znači, mama ti je tu? • Nije, izašla je kad sam ja došao. • Pa zar vi nikada niste zajedno? - pita zbunjeno planinar. • Jesmo, ali u kući. Ovo nam je poljski WC.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Zaseda skupština BiH i raspravlja se o raznim stvarima: te Bosna u EU, te Bosanski budžet, te ovo, te ono ... i usred rasprave javi se jedan zastupnik i ogorčeno kaže: • Kakva je ovo diskriminacija, te Bosna ovo, te Bosna ono, naša država se zove BiH a niko i ne spominje Hercegovinu, koji je to način?! Na to mu odgovara drugi zastupnik: • To vam je kolega k'o kad sam je pre rata u Sarajevu radio za Vodovod i Kanalizaciju, a kad god bi me neko pitao gde radim ja kažem u Vodovodu a ona govna ni ne spominjem.