VICOTEKA

Pita sin oca:
• Tata, kako mogu da prepoznam kada je neko pijan?
• Sine, vidiš ona dva drveta tamo? Pijan čovek bi video četiri!
• Tata, ja vidim samo jedno drvo!

Priča Mujo Hasi:
• Sinoć, kada sam se vraćao iz kafane, vidim na jednom ćosku, njih petorica tuku nekog jadnika. Razmišljam ja, da'l da uletim među njih ... oću, neću, oću, neću ... ma reko' ulećem i ja u tuču pa šta bude ...
Haso upita:
• I, šta je bilo?
Mujo reče:
• Šta, šta je bilo, pa ubismo ga ka' pičku ...

Ulazi čovek kod doktora:
• Doktore ja sam impotentan.
• Samo opušteno.

Zašto je alkoholičar kupio slamčicu od deset metara?
• Zato što mu je doktor rekao da se udalji od alkohola.

Kladila se dva Piroćanca u dva dinara ko će duže da izdrži pod vodom.
Udovice su podelile po dinar!

Ne igraj se sa ženskim srcem - jedno je. Igraj se sa ženskim sisama - dve su.

• Zdravo kolega! - pozdravlja prostitutka ginekologa koja ulazi u ordinaciju.
• Kako 'kolega'? Nismo mi nikakve kolege! - uvređeno će on.
• Pa na istoj stvari zarađujemo novac, zar ne?

Sretoh juče popa i rekoh:
• Dobar dan pope!
Pop mi oštro odbrusi:
• Nisam ja pop, ja sam otac!
U tom momentu poče moj Džeki da laje na njega, a ja mu rekoh:
• Ne laj na oca, Džeki!

Krenuo naš ministar policije na put. Posle nekoliko minuta vožnje zaustavlja ga pandur:
• Dobar dan gospodine, molim vašu vozačku i saobraćajnu ... aaa, pa to ste vi gospodine ministre, izvinite, molim vas, možete nastaviti put ...
Na to će ministar:
• Jao, nemojte tako, postupajte prema meni kao prema svakom drugom građaninu.
Pandur odgovara:
• Ok, nema problema, gospodine ministre, ubacite deset evra u saobraćajnu i možete da nastavite.

Dogovorili se Mujo i Haso kako će ubiti bika, pa Mujo kaže:
• Ja ću ga primiti za rogove, a ti ga maljem udri po glavi i tako čemo ga ubit.
Mujo primi bika za rogove a Haso zamahne te udari. Međutim biku ništa. Haso zamahne još jednom, a biku opet ništa. Mujo će na to:
• Haso, jebo ti bog mater, ako me još jednom udariš po glavi, pustiću bika.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...