VICOTEKA

Udala se devojka sa velikom dioptrijom. Srećni mladenci otišli na medeni mesec, a kad su se vratili, mladina majka uzbuđeno zove lekara:
• Doktore, molim vas, dodjite brzo! Vi znate da moja kći nikada nije volela da nosi naočare. E, upravo se vratila sa medenog meseca.
• Pa dobro, ništa strašno, neka dođe kod mene u ordinaciju i videćemo o čemu se radi.
• Kako nije strašno, doktore? Ovaj sa kojim se vratila, nije onaj sa kojim je otišla!

Svaki novi dan je nova šansa ... da nešto sjebem!

• To, to! Jače, jače ...
• Čekaj bre, zar mi ne reče da si nevina?
• A da, da! Boli, boli ...

Chuck Norris je samo jednom pogrešio, i to kada je mislio da je pogrešio.

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše:
• Dva puta sam te upozorio!

Mujo zove Fatu telefonom:
• Ispao mi laptop iz krila sa uključenim Fejsbukom. Joj, kako sam se zabrinuo, jeste li svi dobro?

Na času engleskog pismeni zadatak. Perica vadi neku hartijicu, a profesor uzvikne:
• Daj taj papir, uhvatio sam te!
Ovaj mu da papir i nasmeje se:
• Prazan je – 1 : 0 za mene!
Svi se smeju, a profesor otvara dnevnik, upisuje mu keca i kaže:
• Sad je 1 : 1.

Policajac rešava ukrštene reči ... :
• Vrsta drveta ( sedam slova ) - bandera
• Učesnici NOB-a ( devet slova ) - nobelovci
• Tamni deo dana ( tri slova ) - lad

Izgleda da je svest naroda o vakcinaciji konačno porasla. Sinoć sam video jednog na ulazu u zgradu, sam se vakciniše!

Smejao sam se debelima, pa sam se i sam ugojio. Smejao sam se ćelavima, pa sam i sam izgubio kosu. Sada se smejem samo bogatima ...

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...