Ovaj sa kojim se vratila

Udala se devojka sa velikom dioptrijom. Srećni mladenci otišli na medeni mesec, a kad su se vratili, mladina majka uzbuđeno zove lekara: • Doktore, molim vas, dodjite brzo! Vi znate da moja kći nikada nije volela da nosi naočare. E, upravo se vratila sa medenog meseca. • Pa dobro, ništa strašno, neka dođe kod mene u ordinaciju i videćemo o čemu se radi. • Kako nije strašno, doktore? Ovaj sa kojim se vratila, nije onaj sa kojim je otišla!

Razgovaraju dva studenta: • Kad obično ideš da spavaš? • Šta znam, pa tako ... oko dva, pola šest ...

Razgovaraju muž i žena: • Koliko me voliš od jedan do deset? - upita žena • Srećo, od jedan do deset te volim svim srcem, ali u jedanaest idem sa društvom na pivo.

Stoji pecaroš na obali i bezuspešno peca. U jednom trenutku iz vode se pomalja krokodil i pita: • Kako ide prijatelju, radi li riba? • Ma ni da pipne ... • Pa, što onda ne uđeš u vodu da se okupaš, kad već nema ribe?

Prodajem psa. Garantovano ujeda radnike RTS-a, EPS-a, Komunalnog, Poreske uprave, ...

Mujo sav zadihan uleće kod doktora i viče još sa vrata: • Doktore, pomagaj, Fata ima temperaturu! Doktor ga pogleda preko naočara: • Je l' visoka? Mujo ga zbunjeno pogleda: • Jok, bolan, znaš moju Fatu, mogu joj burek sa glave jesti!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Nagovorio Mujo Fatu da izađu na spoj, pa posle šetnje čaršijom svrate kod njega na još jedno piće. Natočio Mujo rakijice, popili oni, pa Mujo krene hvatati Fatu, a ona mu zvizne šamarčinu: • Bjež', bolan budalo jedna, pa nisam ti ja laka ženska pa da padam na leđa od jednog pića! Mujo skrušeno upita: • Pa dobro, šta ćemo sad? Fata slegne ramenima: • Pa naspi još jednu ...

Mujo govori Hasi: • Moja žena je anđeo! A Haso će njemu: • Blago tebi, moja je još živa!

Dođe Perica kući, a mama ga pita: • Sine, kako je bilo u školi? • Napeto! • Šta to pričaš, kako napeto? • Tako, spasao sam učitelja! • Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako? • Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu! • I ti si ga na to upozorio? • Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Sasvim je logično da u Kini nema pasa lutalica. Ni u Srbiji nema prasića lutalica.