VICOTEKA

Šta radi Emir Bekrić kada zakasni na bus?
• Čeka ga na sledećoj stanici.

Skupila se rodbina u bolnici, kod teško bolesnog rođaka. Konačno, pojavljuje se doktor, zabrinut, umoran, smrknut ...
• Na žalost, nemam dobre vesti, reče, posmatrajući zabrinuta lica - Jedina nada je da mu se presadi mozak. Reč je o eksperimentalnoj proceduri, vrlo je riskantna, ali to nam je jedina nada, osiguranje plaća proceduru, ali vi ćete morati da platite mozak!
Okupljena rodbina sedi zamišljeno u tišini ... Posle nekog vremena, neko upita:
• Pa, koliko košta jedan mozak?!
Doktor brzo odgovori:
• 5.000 dolara za muški mozak i 2.000 dolara za ženski. Nastupila je neprijatna tišina. Muškarci u sobi su pokušali da se ne nasmeju, izbegavajući da ženama pogledaju u oči, ali neko se ipak nacerio ... Muškarac koji nije mogao da obuzda svoju radoznalost postavio je pitanje koje je zanimalo sve prisutne:
• Zašto je muški mozak toliko skuplji?!
Doktor se osmehnu celoj grupi:
• To je standardno, ženskom mozgu se spušta cena zato što je već korišćen!

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka:
• Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge.
Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi!
Posle nekih stotinak metara još jedna:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu!
Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka:
• Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Dolazi dama u restoran, seda i odmah poziva konobara:
• Molim vas možete li da uključite klimu, baš vam je vruće ovde.
Konobar Haso joj kaže:
• Može, nema problema gospođo, uze porudžbinu i ode. Posle 20-tak minuta dama ponovo poziva konobara i kaže mu:
• Možete li da isključite klimu sad je hladno.
Konobar Haso:
• Može, nema problema gospođo.
Nakon pola sata dama ponovo pozva konobara i pita ga da ovaj put uključi klimu jer je ponovo jako toplo, na šta Haso opet odgovori da nema problema. Sve to posmatra Mujo za drugim stolom, pozva Hasu pa ga upita:
• Zašto te, bolan, ova žena stalno zajebava? Te uključi, te isključi klimu!
Konobar Haso:
• Ma zajebavam ja nju jarane, mi uopšte i nemamo klimu.

Dogovaraju se Sveta trojica kuda će na odmor. Bog predloži:
• Možemo u Jerusalim, to je moj grad.
Sin će na to:
• Ma ne znam, poslednji put se nisam nešto proveo tamo. Ljudi kažu da svi putevi vode u Rim, pa možda i mi treba ...
A Sveti duh će usplahireno:
• Da, da, pa da posetimo Vatikan, ja tamo nikad nisam bio!

Toliko je vruće da se ni sa tuđom ženom ne može spavati.

Pita Lala Sosu:
• Je l', Soso, znaš li ti koja je životinjsko - biljna simbioza najbolja?
• Nemam pojma, Lalo – odgovara Sosa.
• Pa sarma, Soso.

Meda zabranio pušenje trave u šumi. Ide on tako jednom i vidi nešto se dimi iz vode. Gurne on ruku u vodu i izvuče zeku, a zekine oči naduvane, crvene ...
• Je li, zeko, jesam li rekao da nema duvanja?
• Džabe, za nas ribice to ne važi!

Sreli se Mujo i Haso na nekom kanalu u Veneciji. Kaže Haso:
• Ja ovde poslom, a ti?
• Ja na medenom mesecu - odgovori Mujo.
• Ooooo! A gde ti je gospođa? - upita ponovo Haso.
• Čuj njega, gospođa ... a ko će mi pazit’ kuću? - odbrusi mu Mujo.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Zbog krađe u prodavnici žena se nađe se pred sudijom:
• Šta si ukrala?
• Konzervu breskvi.
• Koliko je breskvi bilo u njoj?
• Pa, šest.
• Onda šest dana pritvora!
Iz pozadine se dere muž:
• Gospodine sudija, ukrala je i konzervu graška!