VICOTEKA

Želja mi je da gostujem kod Džejmija Olivera u emisiji, da namažem mast na `leba, pospem so i alevu papriku, a onda mu kažem: Jebo te đumbir ...

Gledao mali Perica krišom svoju stariju sestru kako se tušira i vidi kako se mazi po telu i stenje:
• Hoću muškarca, hoću muškarca!
Drugog dana opet Perica gleda sestru kako se tušira i opet ona:
• Hoću muškarca, hoću muškarca ...!
Trećeg dana stvarno sa njom pod tušem neki frajer i radi posao. Četvrtog dana se mali Perica tušira, mazi po telu i viče:
• Hoću bicikl, hoću bicikl ...

Tražim bebisiterku da mi čuva žensko dete i povremeno pripazi malog!
Šifra: Napaljeni tata.

Prilikom posete zatvorskoj jedinici neko dade Cigi list testere za metal i uveče Ciga sedne kraj prozora i polako gusla zaštitne rešetke. Primeti čuvar pa ga upita:
• Je li, Cigo, šta to radiš?
• Sviram, gospodine.
• Kako sviraš kad se ne čuje?
• Gospodine, čuće se sutra.

• Tata, šta je dijalog? - pita Perica.
• Sine, to je razgovor između mame i mene.
• A šta je monolog?
• Isto, sine.

Pošli Crnogorci u lov na puževe. Vrate se kasno noću bez ijednog, te će nečija žena:
• Ama, čo'če, đe su vam puževi?
• Muči ženetino, to divlje, to bježi, ne mož' ga uvatit'!

Zvoni telefon i javi se Fata:
• Halo, Fato, sta radiš? - upita Haso.
• Evo žvaćem Muji!
• Iju Fato! Pa kako tako!? Valjda pušiš?
• E moj jarane, pušila bih ja da se on digao!

Poveo Radiša malog Pericu na stočni sajam, gledaju oni šta sve ima, kad mali Perica povuče Radišu za rukav i pokaže mu nešto:
• Tato, tato, zašto ovaj čovek dira kravu za sise?
Radiša se nasmeja:
• Perice, kravlje sise se zovu vime, a on to radi da vidi je l' krava dobra, ima l' mleka, želi da je kupi!
Sutradan ode Radiša ujutro u kafanu, pijucka kafu i rakijicu kad iznenada ulete u kafanu mali Perica sav zadihan:
• Tato, tato, eno poštar 'oće da kupi mamu!

Zašto mrtvaci ne mogu da igraju fudbal?
• Zato što ne mogu da naprave "živi zid"!

• Jesi li reko šefu da nas dvoje ne možemo živeti od tvoje bedne plate?
• Jesam.
• I šta ti je rekao?
• Da se razvedem!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...