VICOTEKA

• Grudi ili butine?
• Ma samo da je dobra osoba, ali ono ... da ima dobro dupe.
• Ovo je mesara mladiću, hoćete li grudi ili butine?

Zaustavi policajac vozača:
• Da li ste nešto popili?
• Popio sam jedan kapućino.
Policajac sumnjičavo vrti glavom i pita:
• A da nisu ipak bila dva-tri kapućina?

Jebem ti ovu elektronsku cigaretu, ... svaki put je bacim kad naiđe bus!

Kada usrećiš tuđu ženu, kulturno je da ti njen muž kaže bar: Hvala! ... Nije teško biti fin.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Šta rade četiri policajca u autu?
• Tuku se ko će da sedi do prozora!

Kaže Mujo Hasi:
• Moj stariji sin potpuno liči na mene.
• To je zbog uticaja genetskog faktora!
• A, zašto onda mlađi liči na komšiju?
• E to ti je zbog uticaja sredine!

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Meni niko ništa u životu nije pomogao. Sve što imam svojim rukama sam ukrao!

Neki se žene, a neki ga vade na vreme!

Krenuo Marko Kraljević kod vile Raviojle, koja je živela na 11. spratu. Parkira on Šarca tačno ispod njenog prozora i kaže mu:
• Čekaj ti tu, a ako neko pozvoni gore kod vile, ja ću iskočiti kroz prozor direktno u sedlo.
Pola sata kasnije zvoni neko kod vile Raviojle, ona otvori, kad ono Šarac:
• Kaži Marku da je napolju počela kiša – čekaću ga u ulazu!