VICOTEKA

• Mujo jarane moj. Koje žene više voliš, one koje mnogo pričaju, ili one druge?
• Ma koje druge, Haso?

Baba i deda odlučili da isprobaju vijagru, i tako ti deda ulazi u spavaću sobu i kuca na vrata. Baba će:
• Ma uđi, što kucaš?!
A deda odgovori:
• Ne pitaj što kucam, već čime kucam!

Našli pandura mrtvog u Morači i sutradan mu nađu listić u džepu na kojem piše:
• Skokni preko Morače po burek.

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda:
• Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi?
• Jesmo, sine.
• A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda?
• Da, i oni su skroz beli medvedi.
• Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli?
• Jesu sine.
• Hm, ... a njihovi roditelji?
• Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved?
• Zato što sam se smrzao kao pička ...

Imamo državu zaostalu u razvoju i političare sa posebnim potrebama.

Došao seljak prvi put u Beograd, ne može se da se snađe, pa pita jednog pandura gde se nalazi Kalemegdan. Pandur će njemu:
• E stari moj, pa to zna svaka budala ...
• Pa zato te i pitam! - odgovori seljak.

Na sudu, sudija pita optuženog:
• Pa dobro, čega se poslednje sećate pre nego što ste nožem izboli 12 osoba?
• Neko je naručio Medu Brundu od Slavice Ćukteraš, na svadbi ...

Neko svoju grešku ispravi, ... a neko oženi.

Dolazi Mujo kući u sitne sate, mrtav pijan, spotakne se i padne pa probudi Fatu. Fata zavapi kroz suze:
• Mujo, nesrećo jedna, obećao si da ćeš postati drugi čovek, a ti opet pijan k'o zemlja!
• Fato, ja jesam drugi čovek, kunem ti se! Ali šta ja mogu kad i ovaj pije!

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka:
• Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge.
Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi!
Posle nekih stotinak metara još jedna:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu!
Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka:
• Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.