VICOTEKA

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti.
Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila.
Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav.
Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže:
• Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat.
Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin:
• Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!

Dolazi majka u vrtić po svoje dete. Na ulazu ima šta da vidi, ... kapija širom otvorena, a deca se u pesku igraju mobilnim telefonima. Upita vaspitačicu:
• Pobogu, pa ovo su mala deca, kako to pazite na njih, kapija je otvorena, deca mogu da izađu na ulicu?
Vaspitačica mirno odgovara:
• Gospođo, ništa ne brinite, kod nas se signal za WiFi prostire samo u granicama ovog peska!

Baka i deda gledaju TV:
• Bože, Bože, eto gde smo stigli, nema više srama. Vidi, puštaju porno filmove na televiziji! – rezignirano će baka.
Na to deda ustaje sa sofe, stavlja naočare i prilazi bliže ekranu:
• Ma, nije. To samo jedan bradonja jede bananu.

Dva policajca:
• Prodajem moju peglicu, 10 godina staru, sa pređenih 150.000 km.
• Ko će ti kupiti peglicu sa 150.000 km? Idi kod mehaničara i skini kilometražu.
Dan posle:
• Bio sam kod mehaničara i skinuo kilometražu na 90.000 km.
• Previše za jednu peglicu staru 10 godina. Treba da skineš još kilometara.
Dan posle:
• Znaš ona moja peglica; poslušao sam te i sada ima 25.000 km.
• A da? I koliko tražiš?

Pričaju Mujo i Haso, kad Mujo reče:
• Jes čuo bolan Haso, priča se da će biti građanskog rata.
A Haso će:
• Uh! Dobro je, imamo sreće, mi živimo na selu.

• Je l' slaviš Dan zaljubljenih?
• Ne slavim brate, ja sam Srbin, slavim Svetog Trifuna! A ti?
• Ni ja isto ništa ne jebem!

Zamišljam tebe i sebe daleko od svih, čuje se cvrkut ptica, šum topola, oseća se miris pokošene trave, Sunce prži naša znojna tela ... a mi ... kopamo kukuruz.

Niko ne prolazi audiciju za lokalnog TV voditelja. Dolazi naočit mladi čovek, izgovori tekst i namigne, izgovori drugi tekst i namigne i tako do kraja. Zadovoljio je sve kriterijume komisije, ali šta će sa tim problemom, namigivanja?
• Ništa za to, ja samo popijem jedan "andol" i tikovi stanu. Hoćete da vidite?
Poče, tražeći "andol", da vadi iz džepova jedno 20-tak prezervativa. Na kraju nađe i "andol", popi tabletu i gle čuda, istina, nema više tikova.
• Ok. Primljeni ste na posao, ... nego šta će vam toliki prezervativi?
• Ma, ... ovi iz apoteke, ... kažem dajte mi "andol" i namignem ...

Moje komšije slušaju dobru muziku, ... hteli to oni ili ne!

Došla plavuša na selo i naiđe na čobanina kako čuva ovce:
• Koliko ova ovca ima godina?
• Ima dve godine.
• A kako znate da ima toliko?
• Znam po rogovima.
• Vidi stvarno, ima 2 roga ...

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kad je umro Vuk Karadžić?
• Ju naopako, ja ne znam ni da je bolovao!