I kobila je crkla

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti. Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila. Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav. Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže: • Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat. Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin: • Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!

Piju lav i vo u kafiću i zvoni lavu telefon. Kaže on: • Da draga, dolazim. I tako on završi piće i kaže da mora ići kući. Kaže njem vo: • Da, mene moja tako nazove, ne bi ja išao odmah kući. Kaže njemu lav: • Razumem ja tebe prijatelju, ali shvati, ..., ti si oženjen kravom, a ja lavicom.

Idu policajac i plavuša plažom. Plavuša ugleda galeba, pa kaže: • Dragi, vidi, ... to je roda. Policajac joj kaže: • Nije to roda, to je galeb, od njega se prave čokolade.

Zaustavio policajac vozača koji je u naseljenom mestu vozio 80 km/h. Policajac započinje razgovor: • Vozili ste 80 na sat, a dozvoljeno je 50, za svakih 10 km/h 3.000 dinara kazne, znači Vaša kazna je 9.000 dinara. Vozač odgovara: • Ali ja poznajem vašeg načelnika. • U redu je to, ali kazna je 9.000 dinara! • Ali ja sam dobar prijatelj sa načelnikom! • Cenim ja to, ali kao što rekoh, kazna je 9.000 dinara? • Ali mi smo kućni prijatelji! • Pa pozovite ga telefonom! Vozač zove načelnika na mobilni i sa druge strane mu govorni automat kaže da pretplatnik nije trenutno dostupan. Policajac nastavlja: • I šta ćemo sada: pomoć prijatelja ste iskoristili, publike kao što vidite nema, ostaje nam jedino pola-pola.

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina. Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso: • Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Pita Fata majku: • Mama, mogu li sa Mujom u bioskop? Na to će mati: • A koji se film daje? • Horor – odgovori Fata. • E, ne može - kaže mati – da se sva isprepadaš pa mu u bioskopu priđeš bliže. • Pa, mogu li gledati ljubavni – upita Fata. • A, neee – panično kaže mati – pa da se počnete ljubakati. • Pa, mogu li barem gledati komediju? • Možeš – kaže mati ... I kad je Fata došla kući iz bioskopa upita je mati kako je bilo ... a ona odgovara: • Ma da me Mujo nije držao dole, upišala bih se od smeha!

Ide Lala ulicom, jede batak, oglođe ga celog i baci kost na ulicu. Neka gospođa vidi to i kaže mu: • Mislim gospodine, ... stvarno, ... gde ide da bacate na ulicu odpatke ... ? A Lala će: • Ta, ovo nije od patke, ovo je od kokoške ...

Mujo i Fata na odmoru u Crnoj Gori, kad god su u restoranu, Fata uvek naručuje mešano meso i ostala dobra jela, a Mujo samo salate. Primeti to konobar posle nekoliko dana pa pita Fatu: • Gospođo, dozvolite mi da Vas pitam, zašto Vi uvek naručujete samo mešano meso, a Mujo samo salate? Fata će na to: • Pa, kad jebe k`o zec, neka i jede k`o zec!

Lepo je kada ti je pas prijatelj. Ružno je kada ti je prijatelj džukela.

Pita učiteljica Pericu: • Sa koliko nula se piše milion? • Sa šest! - odgovori Perica. • A pola miliona? • Pa, sa tri!

Priča deda unucima kako je bilo u ratu: • I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o! Deca pitaše: • Što nisi pobegao? Deda procedi kroz zube: • Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!