VICOTEKA

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti.
Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila.
Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav.
Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže:
• Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat.
Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin:
• Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!

Izabrala bih ja princa da konj nije onako blenuo umene.

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita:
• O`š povesti i mene?
• Mani me se, neću!
• Ta, povezi me, makar u šaragama ...
• Luda ženo, neću.
I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče:
• A lepo me molila da je povedem!

Pričaju dve žene i jedna kaže:
• Ja sam, kad sam bila mala, držala bubamaru i pitala je: Bubamaro, bubamaro, pokaži mi put gde ću se udati? - i bubamara odleti na stranu gde sam se udala.
Druga će na to:
• Ja kad sam pitala bubamaru, ona se okrenula na leđa, digla noge i krepala!

Šta dobiješ kada ukrstiš zmiju i ježa?
• Dva metra bodljikave žice.

• Hej ćao, hoćemo li večeras na ćevape ili pljeskavicu?
• Ja sam vegetarijanka.
• E, ima pored restorana odličan travnjak!

Crnogorac sedi zavaljen u dnevnoj sobi:
• Ženo, teško mi je da te gledam kako samo radiš i mučiš se ...
Ona se razneži i taman htede nešto da mu kaže, a on viknu:
• Zatvori vrata od kuhinje!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pričaju Lala i Crnogorac i pita Lala:
• Je l' Crnogorac, imaš li ti familije u Crnoj Gori? 
• Imam - odgovari Crnogorac.
• A u Vojvodini?
• Tri puta više - odgovara Crnogorac.
• Da li znaš šta je tvoja familija donela u Vojvodinu od bele tehnike kad se doselila?
• Ne znam - posle razmišljanja odgovori Crnogorac.
• Pa koze - reče mu Lala.

Šetaju se Crnogorac i sestra njegovog najboljeg druga. Čim su zašli za neku ogradu, kaže ona:
• Ja se bojim da ćeš ti mene silovati!
• Ma šta ti pada na pamet, odakle ti to? – brani se on.
Posle nekog vremena, opet će ona:
• Ti ćeš mene najposle silovati, osećam ja to!
Ovaj se ubi od objašnjavanja da mu to nije ni na kraj pameti. Posle desetak metara, zaustavi se ona i kaže:
• Znaš šta: ajde ti mene lepo siluj pa da se ja više ne bojim!

• Tata, imam dečka!
• Koje je godište?
• Tata, godine nisu bitne!
• Znači, opet moje godište ...