VICOTEKA

Voze se majka i malo dete autobusom. Čovek koji je sedeo iza njih, poče da se igra s detetom, a ono ga ujede. Majka poče da viče na dete, a čovek da ga brani, jer je malo. Na to će majka:
• Prst tamo, prst vamo, pa posle kod kuće neće da jede!

Počela mobilizacija i dođe red na Lalu. Kažu mu:
• Lalo, ti moraš u prve borbene redove!
A Lala će:
• Ta, nemojte mene, ja ću se odmah pomiriti!

Kako je lepo videti devojku koja je iz opanaka uletela u štikle, pa gazi gradom k`o jelen sa reumom.

Čekajući princa, žena obično promaši i konja, zaljubi se u magarca i završi sa svinjom!

I ovu noć ću prespavati u tuđem krevetu, ... ne zato što sam neki jebač, nego sam podstanar.

• Dođi večeras. Vino i večera pod svećama ...
• Jao, što si romantičan!
• Ma jok, juče mi isključili struju!

Ja joj se javljam, a ona ne odgovara. Mora da je pala u nesvest od sreće ...

Idu Mujo i Haso na planinu. Mujo malo zamuckuje kad govori, pa, nakon 300 metara kaže:
• Ššaaa ...
Na to će Haso:
• Reći ćeš kad dođemo na vrh. Opet na 700 metara Mujo:
• Ššaaa ...
• Čekaj više, reći ćeš mi na vrhu! - nervozno će Haso.
Dođu oni na vrh planine i sad Haso pita Muju:
• Šta si hteo?
Mujo:
• Ššaaa ... ša ... šator smo zaboravili!
Vraćaju se oni dole i na 700 metara Mujo opet:
• Ššaaa ...
• More, reći ćeš kad siđemo - kaže Haso.
Opet Mujo na 300 metara:
• Ššaaa..
• Ama, jarane, sačekaj da siđemo!
Dođu oni dole i kaže Haso Muji:
• Šta si hteo?
Mujo:
• Ššaaa ... ša ... šalio sam se.

Došao lik u biblioteku i kaže:
• Dobar dan, dajte mi neku knjigu o samoubistvu.
A bibliotekarka će:
• Jes', pa ko će posle da mi je vrati.

Sudeći po ovome što sam noćas video i doživeo - nisam ti prvi?!
• Pa, dobro si pogodio.
• Stvarno? ... Znao sam.
• A, sudeći po onome što sam ja noćas doživela - nisi mi ni poslednji.

Meda zabranio pušenje trave u šumi. Ide on tako jednom i vidi nešto se dimi iz vode. Gurne on ruku u vodu i izvuče zeku, a zekine oči naduvane, crvene ...
• Je li, zeko, jesam li rekao da nema duvanja?
• Džabe, za nas ribice to ne važi!