VICOTEKA

Voze se majka i malo dete autobusom. Čovek koji je sedeo iza njih, poče da se igra s detetom, a ono ga ujede. Majka poče da viče na dete, a čovek da ga brani, jer je malo. Na to će majka:
• Prst tamo, prst vamo, pa posle kod kuće neće da jede!

Ide ciga ulicom i plače. Sretne ga prijatelj i pita:
• Ša ti je?
• Umreo mi tata ...
• A je l` ti baba živa?
• Jeste, a što pitaš?
• Pa, napravi drugog tatu!

Muž i žena se bučno raspravljaju u pozorištu za vreme jedne predstave. Nakon petnaestak minuta, čovek koji je sedeo iza njih izgubi strpljenje i obrati im se:
• Izvinite, ali ništa ne čujem!
A muž će:
• I ne treba da čujete, to se tiče samo nas dvoje!

Brak je udruživanje dvoje ljudi, radi rešavanja zajedničkih problema, koje inače ne bi ni imali da se nisu udružili.

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje.
• Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko.
• Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Šta je to autobus?
• To je prevozno sredstvo koje ide 10 puta brže kada trčiš za njim, nego kada si u njemu.

Mujo se žali Hasi:
• A jes’ zeznuto ovo pomeranje satova.
• Zašto?
• Umesto u krevetu, jutros mi se digo u tramvaju.

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon':
• Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se!
Zatim kao okrene drugi broj:
• Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se!
Opet kao okrene treći broj:
• Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije.
Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao:
• Dobar dan, što mogu učinit za vas?
A jedan od one trojice kaže:
• Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Poveli tata i mama Pericu na svadbu. Perica upita:
• Zašto je ona teta u beloj haljini?
Mama odgovara:
• Bela boja je boja sreće.
• A zašto je onda onaj čika pored nje u crnom?

Učitelj pita đake:
• Ko zna da navede neki primer za slučajnost?
Iz poslednje klupe javi se Perica:
• Moji tata i mama venčali su se istog dana!

Dok srećna majka drži novorođenče u naručju, prilazi joj medicinska sestra i kaže:
• Napolju je srećni otac sa buketom cveća, da li da ga pustim kod Vas?
• Ne! Ni sličajno!
• Pa zašto gospođo?
• Svakog trenutka treba da naiđe i moj muž!