VICOTEKA

Idu dve cipele ulicom, vide čizmu, pa jedna kaže:
• Gledaj, eno žirafe!

Kaže Perica mami:
• Zašto si mi donela sir sa rupicama kad znaš da ga ne volim?!
A mama će na to:
• Pa ti pojedi sir, a rupice ostavi!

Dođe učiteljica na čas i pita decu koliko je dugačka Drina. Javi se Mujo i kaže:
• 100 km!
Javi se Mario i kaže:
• 200 km!
Javi se zatim i Perica, pa kaže:
• 7,5 cm bez filtera.

Pričaju dva pandura. Kaže prvi:
• Kupio sam pre neki dan četku za WC.
• I, kakva je?
• Šta ja znam. Više mi se sviđa papir.

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

• Tata, a zasto kažu da su žene lukave kao lisice?
• Zato što mnogo jedu patke, Perice ...

Ne igraj se sa ženskim srcem - jedno je. Igraj se sa ženskim sisama - dve su.

Na času fizike:
• Perice, šta je to SILA?
• Turska serija, nastavnice!

Nisu mi sve ovce na broju, izgleda da su me neke blokirale.

Žali se čovek prijatelju:
• Ukrali su mi sve kreditne kartice!
• I ... jesi li prijavio policiji?
• Nisam i neću!
• Zašto?
• Pa ovaj što mi ih je ukrao manje troši nego moja žena.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!