VICOTEKA

Vraćali se Perica i Jovica uveče iz škole dok je padala kiša. Jovica, pošto su već stigli do njegove kuće, reče Perici:
• Prespavaj kod mene da ne kisneš do kuće!
• Hoću, sačekaj samo malo!
Ode Perica i vraća se sav mokar posle pola sata, Jovica ga pita:
• Pa, gde si bio?
• Išao sam kući po pidžamu!

Koji saobraćajni znak ne postoji u Crnoj Gori?
• Radovi na putu!

Doktor kaže Cigi:
• Situacija je krajnje ozbiljna, operacija je neophodna i ona će koštati 3000 evra!
Ciga:
• Doktore, ja sam siromašan čovek, dajte da se nađemo negde, kumim vas!
• Dobro, nek bude 1000 evra!
• Doktore, teška su vremena, izgubio sam posao, deca rastu i troškovi se povećavaju!
• Pa dobro, može i 500.
• Doktore, i 500 evra je za mene čitavo bogatstvo.
• Neka bude 300 evra ali to je poslednja cena. Nego, moram da vas pitam, zbog čega ste došli kod mene, kad se zna da sam ja specijalista i da sam skuplji od svojih kolega?
• Doktore, kad je zdravlje u pitanju, ja ne žalim pare!

Šta radi Piroćanac kad nađe flaster?
• Kupi tesne cipele.

Učiteljica pita Pericu:
• Perice, koliko znaš o Platonu?
Perica:
• Isto koliko i Platon o meni.

Exit ili Guča?
• Potpuno svejedno, duvaju i tamo i ovamo ...

• Kako ste uspeli da doživite stotu godinu?
• Nikada se nisam raspravljala ni sa kim.
• Ali, to je potpuno nemoguće.
• Apsolutno ste u pravu.

Učitelj pita đake:
• Ako od Novog Sada do Beograda ima 80 km, a od Subotice do Novog Sada 100 km, koliko onda ja imam godina?
Perica se odmah javi i kaže 44 godine.
• Tačno - kaže učitelj - a kako si to izračunao?
• Lako, ja kod kuće imam polu ludog brata, a on ima 22 godine.

• Doktore, ovo je moja žena - kaže čovek psihijatru - ona ima kompleks da joj neko stalno krade haljine.
• Kako ste došli do tog zakjučka?
• Pa, ona je čak iznajmila nekog čoveka da joj čuva haljine, ... video sam ga sinoć u ormaru, kad sam došao kući.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Turista u Novom Meksiku pita poglavicu indijanskog plemena:
• Kolika vatra mora da se založi kada se šalju dimni signali?
• Sve zavisi od toga da li treba da obavimo lokalni ili međunarodni razgovor.