VICOTEKA

Idu dve cipele ulicom, vide čizmu, pa jedna kaže:
• Gledaj, eno žirafe!

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga:
• A zašto režeš viršle na oba kraja?
• Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ...
Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu:
• A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja?
• Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ...
Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita:
• Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle?
• Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!

Baba se napali da smrša za dedu i krene na aerobik. Posle više meseci treniranja baba demonstrira dedi šta je postigla. Pokuša gola da uradi špagu. Naravno pošto joj je između nogu kilometraža zabrinjavajuća, stvori se vakuum i baba se zalepi za parket. Deda pokuša da je odlepi, ali jok, nema šanse. Pozove deda parket servis, valjda će oni nešto da urade. Došli majstori, pokušavali satima nešto da urade i ništa. Odjednom majstor poče da gura babu, ne gore ili dole već u stranu. Deda i ostali majstori se čude šta koji moj ovaj radi, a ovaj onako očajnički reče:
• Ma guram je do kupatila pa neka se keramičari cimanju sa njom!

Sedi Mujo za stolom i pita:
• Fato, šta je to: Šest nogu, dve vise, dve glave isto misle?
• Da nije zagonetka!?
• Jest Fato, zagonetka, reci odgovor.
• Odgovor.
• Joj glupe žene, odgovor na pitanje?
• Koje pitanje?
• Šest nogu, dve vise, dve glave isto misle?
• A to ... Mujo na magarcu.

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime.
• Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini.
• Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe.
• A zašto bi joj ti sad menjao ime?
• Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

Zarobili ljudožderi Cigu, pa ga strpali u lonac da ga skuvaju. Pored kazana poglavica postavio stražara da čuva ručak. Nakon izvesnog vremena, prolazi poglavica pored kazana i vidi da stražar malo - malo pa udari kutlačom po poklopcu.
• Šta to radiš? – pita ga poglavica.
• Ma, ne znam šta da radim?! Ovaj unutra nam pojede sve makarone!

Jednom davno živeo jedan mladić i zaljubio se, pa je pitao devojku:
• Hoćeš li se udati za mene?
Devojka je hladno odgovorila:
• Ne!
I tako je mladić živeo srećno do kraja života, išao u lov, išao u ribolov, igrao golf, gledao fudbal i pio pivo kad god je poželeo ...

Nastavnica zadaje Perici zadatak:
• Perice, promeni reč HLEB po padežima!
• Ko, šta? Hleb. S kim, sa čim? Sa salamom. Kome, čemu? Pa, meni ...

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Ljubav je kao WiFi. Ne vidiš je, ali osetiš kada se izgubi konekcija.

Sećam se koga sam oženio. Sećam se kako sam se oženio. Sećam se gde sam se oženio. Sećam se čak i kada sam se oženio. Ali, ubijte me, ipak ne mogu da se setim zašto sam se oženio?!