VICOTEKA

Dobio Mujo pilotsku dozvolu pa poveo Hasu helikopterom da razgledaju panoramu grada. Helikopter pao, nađena crna kutija i ustanovljeno je da su poslednje reči izgovorene u kabini glasile:
• Mujo, matere ti, gasi taj ventilator, ubi nas promaja!

Neki političar se kandidovao za predsednika. Držeći govore u predizbornoj kampanji dođe i u jedno planinsko selo:
• Do vašeg sela ću napraviti asfaltni put! Napraviću i vodovod! Izgradiću i školu!
Neko iz mase glasno dobaci:
• Ali u selu nema dece!
• I decu ću vam napraviti!

Otac stigao kući pre ručka, a sin mu se igra loptom u dvorištu. Pridruži se on sinu i krenu zajedno da se dobacuju loptom. U jednom momentu pita sin oca:
• Tata, a koliko su para tebi dali mama i čika Mile da se igraš dok su oni gore?

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac:
• Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje.
Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac:
• Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu:
• Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran.
Srbin odgovori:
• Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.

Trči Milojko ulicom sa makazama u ruci i sretne ga Radojko, pa ga pita šta se dešava, a on mu odgovara:
• Žurim u bolnicu. Tašti mi život visi o koncu!

Meni zapravo ne smeta što sam nezaposlen, nego što nemam platu.

Šta radi devojka između dva Slovenca?
• Smeta!

Pošli Crnogorci u lov na puževe. Vrate se kasno noću bez ijednog, te će nečija žena:
• Ama, čo'če, đe su vam puževi?
• Muči ženetino, to divlje, to bježi, ne mož' ga uvatit'!

Kao mali, bojao sam se mraka. Sada, kada vidim račun za struju, bojim se svetla.

Nisu svi iste sreće, ... nekog u kafani pogodi pesma, a nekog flaša ...

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita:
• O`š povesti i mene?
• Mani me se, neću!
• Ta, povezi me, makar u šaragama ...
• Luda ženo, neću.
I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče:
• A lepo me molila da je povedem!