Džentlmeni pridržavaju vrata

• Ćale, je l' sasvim u redu kad oću ribi da platim piće na prvom dejtu? • Naravno, sine, tako i treba, budi džentlmen. • A na drugom? • Ma da, naravno, pokaži da nisi stipsa. • I cveće i bombonjeru da joj poklonim? • Ma, i plišanog zeku i figuricu Hi Mena na baterije, budi galantan, žene to vole. • Aha, ... a je l' čudno što se ova moja, ne hvata za novčanik, furamo evo već tri i po meseca? Baj d vej, još uvek kaže da nije spremna za seks ... • Pa nije čudno, sinko moj, u životu il' si džentlmen il' si muškarac. Džentlmeni pridržavaju vrata i plaćaju račune, a muškarci jebu, to je sve što treba da znaš u životu.

Kaže Mujo Sulji: • Spavao sam ti sa ženom. A Suljo će njemu: • Ja sa tvojom nisam oka sklopio.

Kako danas popovi počinju da pevaju? • Gospodi podiluj, gospodi podiluj ...

Moja baba možda ne zna šta je kompjuter, ali ni ja nikada neću znati šta je penzija.

Ako si čitavog dana aktivan kao pčela, radiš kao konj i na kraju dana si umoran kao pas, konsultuj veterinara, postoji mogućnost da si magarac.

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom: • Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar. • Da, prethodni stanar je bio hemičar. • Znači, ovo su hemikalije ... • Ne, to je hemičar.

Šta je Chuck Norris slušao sedamdesetih? • Devedesete!

Zamišljam tebe i sebe daleko od svih, čuje se cvrkut ptica, šum topola, oseća se miris pokošene trave, Sunce prži naša znojna tela ... a mi ... kopamo kukuruz.

Ležali baba i deda u krevetu, i baba počne da peva: • Jutros mi je ruža procvetala. Počne da se otkopčava i opet krene: • Jutros mi je ruža procvetala. Kad će deda na to: • Džabe je tebi ruža procvetala kad' je meni zumbul uvenuo.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Zaustavi policajac vozača koji je vozio oko 200 na sat kroz naseljeno mesto: • Mogu da objasnim ... - poče vozač da se pravda. • Bolje ćuti! - reče policajac - Prvo se lepo o'ladi malo u ćuzi, pa onda objašnjavaj komandiru! • Ali, molim vas ... - poče vozač ponovo - Samo da vam kažem ... • Tišina! - dreknu policajac - Polazi sa mnom! Nakon dva sata u zatvoru, policajac prilazi zatvoreniku: • Možda ćeš ipak imati sreće. Komandir je na venčanju svoje ćerke, pa je verovatno dobre volje. • Ne verujem, ... ja sam mladoženja ...