VICOTEKA

• Ćale, je l' sasvim u redu kad oću ribi da platim piće na prvom dejtu?
• Naravno, sine, tako i treba, budi džentlmen.
• A na drugom?
• Ma da, naravno, pokaži da nisi stipsa.
• I cveće i bombonjeru da joj poklonim?
• Ma, i plišanog zeku i figuricu Hi Mena na baterije, budi galantan, žene to vole.
• Aha, ... a je l' čudno što se ova moja, ne hvata za novčanik, furamo evo već tri i po meseca? Baj d vej, još uvek kaže da nije spremna za seks ...
• Pa nije čudno, sinko moj, u životu il' si džentlmen il' si muškarac. Džentlmeni pridržavaju vrata i plaćaju račune, a muškarci jebu, to je sve što treba da znaš u životu.

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje.
• Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko.
• Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Zove Mujo Fatu Iz Nemačke.
• Fato, jesi ti ljubavi moja?
• Jesam, jedini moj, ko je to?

Vrati se mali Ciga iz škole i obrati se ocu:
• Tato, rekla nam učiteljica da za sutra treba da kupimo atlas.
• Kakav atlas, ima da ideš peške u školu kao što sam i ja išao!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Ciga pred sudijom odgovara za ukradene kokoške i jaja:
• Hajde, sad ti meni lepo ispričaj zašto si to uradio? – kaže mu sudija.
• Gos’n sudija, tačno je da sam ukrao i kokoške i jajca. Al’ sudijo, mor’o sam, nema deca šta da jedu!
• Dobro, olakšavajuća je okolnost to što priznaješ krađu.
• A, gos’n sudija, jel’ to znači da ćeš za jajca da me pomiluješ?

Svi se nešto plaše onih četiri jahača apokalipse, kako ih zovu? Kuga, Glad, Rat i Smrt? ... A zamislite da su ti jahači žene ... u PMS-u ... i to: Žena, Tašta, Švalerka i Komšinica!

Dolazi Mujo kući i vodi ovcu na uzici. Gleda ga Fata i ne može da veruje.
• Vidiš – kaže Mujo – šta ja moram da jebem zato što tebe stalno boli glava!
• Ali, Mujo ... – pokuša Fata da kaže nešto.
Mujo je pogleda i reče:
• Ne govorim, bolan, tebi, već njoj!

Brak je udruživanje dvoje ljudi, radi rešavanja zajedničkih problema, koje inače ne bi ni imali da se nisu udružili.

Bila plavuša na koncertu Zdravka Čolića. Na kraju koncerta zamoli ona njega:
• Aj’ mi napiši na ruci svoj autogram.
Čola joj objasni:
• Obrisaće se ako ti ga tu napišem.
• Ma jok! Čim stignem kući, prepisaću ga na papir.

Kaže baba dedi:
• Dragi, ti si totalno onemoćao.
• Ma nemoj! – reče deda. Seti se šta smo jedno drugom rekli pre 50 godina – da ću ja dizati tvoje noge, a ti moju alatku. Jel’ tako?
• Pa jeste. – potvrdi baba.
A deda će na to:
• Eee, vidiš, ja tvoje noge još uvek mogu da dignem, a ti moju alatku ne možeš! Pa ko je onda onemoćao?