VICOTEKA

Šta bi se desilo kada bi Crnogorcima svetlele oči?
• Beograd bi iz aviona izgledao kao Pariz.

Menjam zdravstvenu za štednu knjižicu.
Šifra: Zdravlje je najveće bogatstvo.

• Šefe, kada će ženidba?
• Nemam ja potrebu za ženidbom, ... ja imam dve sestre koje mi kuvaju, peru, peglaju, spremaju stan, ...
• Znam šefe, ali ne mogu sestre baš u svemu da zamene ženu, ako me razumete!?
• Što? Pa, nisu to moje sestre  ...

Kažu da je hodanje u snu vrlo opasno. To znači da ja svakog jutra rizikujem život dolazeći na posao.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Trgovački putnik upita mališana koji se igrao ispred ulaza:
• Jesu li ti mama i tata kod kuće?
• Jesu - odgovori mališan.
Trgovački putnik pozvoni nekoliko puta, ali niko ne odgovara.
• Pa, jesi li mi rekao da su ti roditelji kod kuće? - obrati se dečaku.
• Pa jesu, ali ja ne stanujem ovde.

Umre muž. Par meseci kasnije umre mu žena i dolazi u Raj. Kada je tamo ugledala muža, odmah je dotrčala do njega i rekla:
• Ljubavi, baš se radujem što ćemo opet biti zajedno!
• Ma, odjebi veštice! Pop je jasno rekao: Dok Vas smrt ne rastavi!

Ljubio sam je nežno, ostala je bez daha. Skinula je puder, umro sam od straha.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Stoji Piroćanac na mostu, gleda u reku i plače. Priđe mu drug i upita ga:
• Šta ti je, bre, prijatelju? Što toliko plačeš?
Piroćanac odgovori:
• Upao mi burek u Nišavu!
• Pa, je l' sa sirom, il' s mesom?
• Ma, sa detetom! - odgovori Piroćanac.

Došao u atelje čuvenog slikara ambiciozni otac i doveo svog sina:
• Eto vam ga, naučite ga da slika ...
• Pa to nije baš tako lako i jednostavno. Za slikanje se treba roditi ...
• Pa, zar ga ne vidite da je već rođen?!