VICOTEKA

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

Izveo Piroćanac ženu i decu na večeru. Dolazi konobar da ih usluži i pita:
• Dobro veče, šta želite?
Žena:
• Molim Vas dajte nam jelovnik.
Piroćanac će konobaru:
• Meni ćevape sa lukom, njima jelovnik i odmah naplati!

Momak i devojka u krevetu:
• Pa, počni već jednom, život je kraći nego što misliš - reče devojka.
• Pa, primakni se malo bliže, i on je kraći nego što misliš - odgovori momak.

Ide ciga ulicom i plače. Sretne ga prijatelj i pita:
• Ša ti je?
• Umreo mi tata ...
• A je l` ti baba živa?
• Jeste, a što pitaš?
• Pa, napravi drugog tatu!

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Mujo i Haso otišli na kafu u obližnjoj kafani. Kad su usluženi, prvi je srknuo Mujo, ali pošto je kafa bila previše vruća, on opeče jezik i suze mu udariše na oči, a Haso ga pita:
• Bolan Mujo, što plačeš?
• Ma setio sam se pokojne matere, mnogo je volela kafu.
Zatim i Haso srkne kafu, ali se i on opeče pa i njemu udariše suze.
• A što ti plačeš?
• Ma, setio sam se pokojnog oca, jebo ti on mater, što ne reče da je kafa vruća ...

Kaže žena mužu:
• Srećo, moram nešto da ti kažem. Znam da se brak zasniva na poverenju i zato sam odlučila da ti priznam da uopšte ne razlikujem boje.
• U redu je, dušo, i ja sam već mislio da ti priznam da sam crnac.

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno:
• Uhhh!
Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas:
• Pazite na štok, jebem vas smotane.

Došao Piroćanac u poljoprivrednu apoteku da kupi sprej protiv mušica. Prodavac mu ponudi dva spreja:
• Ovaj košta 100 dinara i ubija oko 1.000 mušica, a ovaj vam košta 50 dinara i ubija oko 500 mušica.
Piroćanac se okrene i pođe iz radnje.
• Pa kuda ćete? – upita prodavac.
• Da si izbrojim mušice, odgovori Piroćanac.

Uhvatio gazda voćnjaka lepu i mladu Ciganku u krađi šljiva.
• E, sad ću sve te šljive da ti nanižem oko vrata, i da te vodim kroz selo kao lopova.
• Nemoj bre gazdo, sramota.
• Neću jedino ako ćeš da vodimo ljubav.
• Moram da pitam Cigu, da vidim šta on kaže.
• Stvarno sramota – kaže Ciga – dobro, može, ali samo malo.
Gazda navalio, Ciganki prija, a Ciga viri i komentariše:
• Vidi ti njega, za šaku šljiva koliko nabiva.
Tek će Ciganka:
• Nek nabiva kol'ko oće, njegovo je voće!

Ide mali Perica ulicom i sretne jednu gospođu, pa je upita:
• Oprostite gospođo, gde je ovde javna kuća?
Gospođa mu opali šamarčinu i ode. Ide tako on dalje, sretne policajca:
• Oprostite gospodine, gde je ovde javna kuća?
Policajac mu, takođe, opali šamarčinu. Crvenih obraza Perica se vrati kući i s vrata kaže:
• Ćale, jebo te kišobran, idi sam po njega ...