VICOTEKA

Razgovaraju dva prijatelja:
• U kom mesecu žene najmanje pričaju?
• U februaru.
• Zašto?
• Pa, ima samo 28 dana!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Dolazi Mujo kod doktora i kaže:
• Doktore pomozite, ne mogu da živim bez seksa!
• Koliko puta dnevno vodite ljubav sa suprugom?
• Dva puta!
• Pa, dobro, to i nije mnogo!
• Pa i nije doktore, ali ja to dva puta u isti dan radim i sa sekretaricom!
• Au, pa to je stvarno previše!
• Ali ni to nije sve, ja to dva puta radim i sa prostitutkama!
• Ovo je prevršilo svaku mjeru. Ne znam šta da Vam kažem, ali moraćete da uzmete stvar u svoje ruke!
• I to doktore isto radim dva puta dnevno!

Uhvatio gazda voćnjaka lepu i mladu Ciganku u krađi šljiva.
• E, sad ću sve te šljive da ti nanižem oko vrata, i da te vodim kroz selo kao lopova.
• Nemoj bre gazdo, sramota.
• Neću jedino ako ćeš da vodimo ljubav.
• Moram da pitam Cigu, da vidim šta on kaže.
• Stvarno sramota – kaže Ciga – dobro, može, ali samo malo.
Gazda navalio, Ciganki prija, a Ciga viri i komentariše:
• Vidi ti njega, za šaku šljiva koliko nabiva.
Tek će Ciganka:
• Nek nabiva kol'ko oće, njegovo je voće!

Po povratku iz banje, žena je radosno radosno pričala mužu kako se provela i počela da ga ljubi:
• Oh, mili, kako sam te se zaželela - šaputala mu je.
• Pa, kako si putovala? - pita on nežno.
• Odlično. A kako si se ti snalazio bez mene? Kako posao?
• Ide ... ide ... Nego, da čujem, jesi li mi bila verna?
• Oh, kakvo pitanje ... pa kao i ti meni.
• Dobro, dobro - progunđa on - Hajdemo kući. Ovo ti je poslednji put da si išla sama u banju.

Jednoga dana dođe smrt po Piroćanca. Oko njega se okupila cela familija i on pita:
• Ženo, jesi li tu?
A ona će:
• Tu sam, ljubavi moja.
Pita on svog sina:
• Sine, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
Pita dalje Piroćanac svoju ćerku:
• Ćero moja, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
A Piroćanac, sav iznerviran, nastavi:
• Pa kome onda gori svetlo u kupatilu?!

• Šta radiš na sobnom biciklu?
• Treniram ...
• Pa, ... ne vidim da okrećeš pedale?
• Nizbrdica je!

Razgovaraju dvojica prijatelja:
• Kako je bilo na sastanku sa onom plavušom?
• Pa, polovično!
• Kako polovično?
• Ja sam došao, a ona nije!

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Razgovaraju dva producenta, ćaskaju o muzici i jedan reče drugom:
• Znaš li ti, brate, da će Karleuša trajati sigurno 500 godina?
• Daj, ne zezaj, misliš da će se tako dugo slušati njeni hitovi? - upita drugi.
• Ma kakvi, već plastici treba toliko vremena da se raspadne ...

Kaže baba dedi:
• Dragi, ti si totalno onemoćao.
• Ma nemoj! – reče deda. Seti se šta smo jedno drugom rekli pre 50 godina – da ću ja dizati tvoje noge, a ti moju alatku. Jel’ tako?
• Pa jeste. – potvrdi baba.
A deda će na to:
• Eee, vidiš, ja tvoje noge još uvek mogu da dignem, a ti moju alatku ne možeš! Pa ko je onda onemoćao?