VICOTEKA

Vrhunac komšijske svađe:
• Da ti nije mene, ti ni dece be bi imao ... !

Žene kod muškaraca mogu da provale i najmanju laž, ali zato kada čuju da mogu da izgube 7 kilograma za 5 dana, odmah poveruju.

Nagovorio Mujo Fatu da izađu na spoj, pa posle šetnje čaršijom svrate kod njega na još jedno piće. Natočio Mujo rakijice, popili oni, pa Mujo krene hvatati Fatu, a ona mu zvizne šamarčinu:
• Bjež', bolan budalo jedna, pa nisam ti ja laka ženska pa da padam na leđa od jednog pića!
Mujo skrušeno upita:
• Pa dobro, šta ćemo sad?
Fata slegne ramenima:
• Pa naspi još jednu ...

Sedi Mujo u kafani, ispred njega puna pepeljara i poluprazna boca pive, puši i gleda u prazno. Haso ga ugleda i priupita:
• Bolan Mujo, šta ti je, što si loše volje?
Mujo otpije gutljaj:
• E moj Haso, razmišljam o tome kako molim Alaha od malih nogu da mi da neke supermoći ... i kontam da mi je jednu ipak dao ...
Haso se zbuni i počeše po glavi:
• Kakve moći, Mujo, šta bulazniš, šta ti je Alah dao?
Mujo slegnu ramenima:
• A eto, napravio me nevidljivim za zgodne žene ...

Za vreme bivše Jugoslavije pita učiteljica Pericu:
• Perice, ko je najveći ratnik za koga si ikada čuo?
Perica odgovori:
• Josip Broz Tito.
• Sedi, pet! Perica sedne i krišom izvuče ispod klupe jednu sliku, pogleda je i šapne:
• Izvini, Rambo, ali karijera je karijera.

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega:
• Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele.
Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže:
• Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!

Gleda se Crnogorac u ogledalu i kaže:
• Da mi je brada kraća za dva centimetra, bio bih pravi Njegoš!
Pa zagleda svoju frizuru:
• Da mi je kosa za dva centimetra kraća, bio bih pravi car Lazar!
A žena mu kaže:
• Da ti je polni organ za dva centimetra kraći, bio bi prava carica Milica!

• Ja bih bio najsrećniji kada bi svi pešačili bar 10 kilometara dnevno.
• Vi ste lekar?
• Ne, ja sam obućar.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Nije strašno kad pričaš sam sa sobom. Zajebano je kad se posvađaš.

Sin pita Radašina:
• Koje su boje šljive?
• Plave.
• Pa, zašto je ova crvena?
• Zato što je zelena!