VICOTEKA

Vrhunac komšijske svađe:
• Da ti nije mene, ti ni dece be bi imao ... !

Negde u Bosni, u nekoj školi, učiteljica kaže đacima:
• Deco, sutra ćete imati nenajavljeni test iz matematike!

Muškarac kad ćuti, on je mislilac. Žena kad ćuti, eee ... onda je mislilac najebao.

Bili Mujo i Haso u nekom hotelu i preko noći ih izboli komarci. Žale se oni na recepciji, a recepcioner ih pita jesu li ostavili svetlo.
• Jesmo, bolan - odgovoriše Mujo i Haso.
• Ma, morate ugasiti, svetlo ih privlači - na to će recepcioner.
I tako drugu noć oni ugase svetlo, kad u pola noći uleti u sobu svitac, a za njim još nekoliko njih ...
Mujo viknu:
• Bežimo Haso, evo ih sa baterijama!

Došla žena kod gatare da joj gleda u karte i ova joj kaže:
• Vaš će suprug uskoro umreti.
• Ma to znam, ... nego, hoće li biti istrage?

Dolazi Mile ranije kući s posla, ulazi u spavaću sobu i zatiče ženu kako leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mile je pogleda i zabrinuto upita:
• Mico, šta ti je, što dišeš tako teško?
Mica jedva promumla:
• Infarkt, Mile, čini mi se da je infarkt!
Mile se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Perica i kaže:
• Tato, tato, eno neki čovek u ormaru!
Mile otvori ormar, a u njemu Pera, potpuno go.
Mile ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega:
• Perooo ..., budaletino jedna, Mica dobila infarkt a ti se tu zezaš, igraš se žmurke sa detetom!

• Mujo, ti si kao slika! - kaže Fata.
• Kako to? - upita Mujo.
• Gore portret, a dole mrtva priroda!

Otac grdi sina:
• Kakve su vam to blesave igre! Još ćete razbiti glavu jedan drugome! Zar se ne znate igrati normalno? U moje vreme mi smo se igrali lepih igara. Moj drug stavi sebi jabuku na glavu i ja uzmem luk i strelu i onda ... eh ... da ... danas bi mu bilo 45 godina ...

• Mama, imam nešto da ti kažem, izlazim sa komšijom Perom!
• Molim? Pa, ... mogao bi otac da ti bude.
• Ali mama, godine nisu važne!
• Da, ... ali ja nisam ni mislila na godine, ... izgleda da me ne razumeš!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Vampir ide ulicom i vuče mrtvački kovčeg sve do svog zamka. A na vratima zamka stoji mali vampir i kaže:
• Joj tata, zar opet konzerve za večeru?