Stanojka umrla u snu

Pričaju dve babe, kaže jedna: • Znaš li da je Stanojka umrla u snu? • Juuuuuu, al' će da se iznenadi kada se probudi!

Pita tata Pericu: • Zašto nisi u školi? • Nastavnica mi rekla da sam izgubljen slučaj. A zašto ti nisi na poslu? • Iz istog razloga kao i ti, samo meni je to rekao direktor.

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju. • Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo? • Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika. • Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi? • Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom. Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat. • Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene. Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio: • Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat. • Odlično! Kazni ga da se nauči pameti. • Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba. • Tim bolje - kaže šef. • Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi. • Gradonačelnik? • Važniji. • Poslanik? • Važniji. • Predsednik vlade? • Ma, još važniji. • Dobro - kaže šef - pa ko je? • Ja mislim da je Bog. • Zašto misliš da je Bog? • Šefe, šofer mu je Papa!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Pričaju dva Crnogorca u penziji: • Đetiću, jesi l' ti, možda, radioaktivan? • Junačino, ja ti radio nikad nijesam, no aktivan sam od četeres' prve!

Otac savetuje sina koji se sprema za letovanje na Tajlandu: • Sine, čuvaj se, jer ima svakakvih devojaka tamo, prostitutki, transvestita, ima da se zaraziš. Onda ćeš zaraziti komšinicu, a komšinica će zaraziti mene, ja mamu ... a ti znaš mamu kakva je! Pomreće nam pola komšiluka!

Žena može biti mačka, riba ili kučka, sve zavisi da li je sa njom mačor, som ili džukela!

Pita učiteljica Pericu: • Perice, kad je umro Vuk Karadžić? • Ju naopako, ja ne znam ni da je bolovao!

Stoji pecaroš na obali i bezuspešno peca. U jednom trenutku iz vode se pomalja krokodil i pita: • Kako ide prijatelju, radi li riba? • Ma ni da pipne ... • Pa, što onda ne uđeš u vodu da se okupaš, kad već nema ribe?

Završila se bračna noć, pa se mlada žali: • Uopšte nisi ispunio moja očekivanja! • Šta sad mogu, rekao sam da ću ispuniti prazninu u tvom životu, ali nisam imao pojma koliko je velika - odgovori mladoženja.

Ide Perica ulicom i sretne ga nastavnik: • Dobar dan, Perice. Znaš li, molim te, koliko je sati? • Pola tri, nastavniče. • Dobro, Perice, sedi.