Gde si ti rođen?

Razgovaraju dva policajca i pita jedan drugog: • Ge si ti rođen? • Kod kuće, a ti? • Ja sam u bolnici. • A što, šta ti je bilo?

Šeta se bik livadom, naiđe na rukavicu pa kaže: • Kravooo, ispao ti brus!

Izvede učiteljica Pericu pred tablu i kaže mu da nacrta nešto okruglo. Perica uzme kredu i nacrta zadnjicu. Učiteljica se naljuti i izbaci ga iz učionice. U tom trenutku naiđe direktor škole pita ga: • Perice šta radiš ispred učionice? • Izbacila me učiteljica. • A šta sada radi učiteljica? • Ma, eno je pred tablom, briše dupe.

Pita jedan pecaroš drugog: • Kako to, kolega, da ti uvek imaš ribe, a ja šta god da uradim ne mogu da upecam? • Otkriću ti tajnu. Ja svako jutro pre pecanja proverim na koju stranu mi je okrenuta ona stvar, pa prema tome zabacim i mamac, i do sada nisam pogrešio. • A šta radiš ako ti stoji uspravno? • E druže moj, onda ne moram da idem na glupo pecanje.

Sede Dve plavuše u kafiću i razgovaraju o tome kako bi bilo dobro otići par dana na more, na odmor. Jedna se lupi po čelu i reče: • Pa, uskoro će prvi maj, mogle bi tada, imamo dva dana slobodno! Druga klimne glavom i odgovori: • Dobra ideja, mogle bi. Prva se namršti, zamisli, pa upita drugu: • Znaš li kad pada prvi maj ove godine? Druga otpije gutljaj limunade i odgovori kao iz topa: • Ne znam tačno, negde petog, šestog ...

Plavuša se odluči da krene na pecanje. Dođe ona na obližnje jezero, zabaci udicu i čeka, čeka ... Nakon sat vremena pojavi se ribočuvar i upozori je: • Gospođice, ovde možete pecati samo s dozvolom! Plavuša se lupi po čelu: • Aaa, u tome je stvar, a ja stalno pokušavam sa glistama!

Spremaju se Mujo i Fata za izlazak. Kaže Mujo: • Znaš Fato, uopšte mi se ne ide u goste kod Omerovića. • Ni meni, dušo, ali zamisli kako će biti presrećni ako ne dođemo ... • U pravu si! Idemo!

Zaustavi policajac vozača: • Dobro veče, vaše isprave molim! • Nemam dozvolu ... • Nemate? Kako nemate? Pa, kako vozite bez dozvole? • Šta je vama, oduzeli ste mi je prošli put, šta vi mislite, da ja imam hiljadu dozvola?!

Ne diraj lava dok spava, ni budalu dok ćuti.

Zaustavi pandur čoveka i kaže: • Dokumenta, molim! Ovaj mu da dokumenta, pandur ih gleda, prevrće i na kraju ga pita: • Gospodine, a šta ste vi po zanimanju? Ovaj kaže: • Biohemičar. A pandur ga na to upita: • Pa, dobro, a šta ste sada?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.