VICOTEKA

U parku iza žbuna, dok je čovek u žurbi zakopčavao pantalone i trudio se da što pre napusti mesto, kulturna muva pita drugu muvu:
• Izvinite, da li je ova stolica slobodna?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Dođe Perica kući, a mama ga pita:
• Sine, kako je bilo u školi?
• Napeto!
• Šta to pričaš, kako napeto?
• Tako, spasao sam učitelja!
• Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako?
• Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu!
• I ti si ga na to upozorio?
• Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

Vraća se muž kući i zatiče ženu sa ljubavnikom u krevetu, pa odmah poče da se dere i psuje, al` ga žena prekide:
• Šta ti je, sta se dereš?! Šta će čovek da pomisli o nama!?!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Pričaju dve babe u parku, kaže prva drugoj:
• Udaje mi se unuka, ako Bog da!
• Stvarno? Baš lepo, a odakle je mladoženja?
• Iz Fejsbuka, ne znam gde je to mesto, ali mi ona tako rekla ...

• I, majstore, kakve su vesti?
• Ovako, imam dobru i lošu vest!
• Uf, 'ajde daj prvo lošu.
• Mora ceo motor da se menja!
• A dobra vest je ...?
• Prošla me je prehlada!

Žena kaže mužu:
• Uskoro će nam godišnjica braka, ... hoćemo li zaklati prase?
Muž će:
• Zašto? Šta ti je prase krivo?

Kupio Pera papagaja, odnese ga kući i stavi kavez na balkon. Prolazi policajac ulicom, a papagaj će:
• Dole vlada, dole vlada!
Dođe policajac kod Pere, pa mu kaže:
• Čuj Pero, izbaci ovu ptičurinu, inače ideš ravno u zatvor, a ptičurina u supu!
Ode Pera kod prodavca, kaže mu u čemu je problem i zatraži da mu zameni papagaja za drugog. Prodavac zameni papagaja i kaže:
• Ovaj ti je je po izgledu potpuno isti, ali neće praviti probleme jer je pobožan i zna samo svete reči!
Stavi Pera kavez na balkon, kad eto istog policajca. Gleda on papagaja, misli da je to onaj stari, a papagaj samo ćuti. Policajac, da bi ga isprovocirao, poče da ponavlja:
• Dole vlada, dole vlada!
A papagaj će na to:
• Daj Bože, daj Bože ...

Trgovački putnik upita mališana koji se igrao ispred ulaza:
• Jesu li ti mama i tata kod kuće?
• Jesu - odgovori mališan.
Trgovački putnik pozvoni nekoliko puta, ali niko ne odgovara.
• Pa, jesi li mi rekao da su ti roditelji kod kuće? - obrati se dečaku.
• Pa jesu, ali ja ne stanujem ovde.

Udala žena svoje tri ćerke istog dana. Na rastanku kaže ona njima:
• Pišite mi kako vam je u braku, a umesto reči 'seks' napišite 'kolači', da vaš otac ne sazna o čemu pišete.
Posle nekog vremena piše najstarija ćerka:
• Dragi mama i tata, meni je u braku lepo, ali kolača slabo, jednom nedeljno.
Sledećeg dana piše druga ćerka:
• Dragi roditelji, ja živim k'o u bajci, imam sve što poželim, ali kolača samo jednom mesečno.
Na kraju stiže pismo i od najmlađe ćerke:
• Dragi mama i tata, moj muž i ja nemamo skoro ništa i jedva imamo da preživimo. Ali zato kolača ima svakog dana. Ako nema kolača, moj muž liže tepsiju, a ja oklagiju.