VICOTEKA

Stopira Piroćanac sa troje dece. Naiđe neki biznismen sa ogromnim džipom i sažali se. Kada je Piroćanac počeo da priča, ovaj mu reče:
• Slušaj, ja vas Piroćance ne volim baš mnogo, nervira me kakvi ste i kako pričate, ali sam te povezao zbog dece. Ako do Beograda ne kažeš ni jednu reč daću ti 100 evra, a ako progovoriš ti meni 50.
Piroćanac se složi. Krene biznismen da vozi 200 na sat, da uleće u krivine, u makaze… Ali Piroćanac ni da bekne. Kada su konačno stigli u Beograd, kaže mu biznismen:
• Svaka čast evo ti tvojih 100 evra! Ali da mi kažeš kada ti je bilo najteže?
• Kada mi je ispalo ono najmlađe dete!

Imaš li da mi pozajmiš dva miliona? – pita kolega Piroćanca.
• Nemam kod sebe – kaže Piroćanac.
• A kod kuće?
• Hvala bogu, svi su dobro.

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar:
• Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže:
• E, među anđelima nije.
Onda traži u drugoj pa kaže:
• Nije ni u čistilištu. Nema ga!
Uzme još jednu knjigu, traži, pa će:
• Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima.
Najednom se priseti i upita udovicu:
• Koliko ste dugo bili u braku?
Udovica:
• Pa nekih 50 godina ...
Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu:
• Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Nemojte uzalud da se nervirate. Iz života i onako niko nije izašao živ!

Krenula Fata u šetnju čaršijom s malim Mujicom i nakon nekog vremena naleti na jaranicu Habibu. Izljube se njih dve i izgrle, pa će Fata prekorno malom Mujici:
• Muj'ce, de poljubi tetu Habibu!
Mujica se odmakne:
• Jok!
Fata ga povuče za uvo i prodera se:
• Muj'ce, de poljubi tetu Habibu kad ti kažem!
Mujica i dalje odbija:
• Jok, neću!
Fata ga besno upita:
• A što nećeš?
Mujica pogleda u pod:
• Pa pokuš'o je babo jučer, pa je popio šamarčinu!

Predloži Lala Sosi:
• Soso, dušo, hoćemo se igrati proleća?
• Može. A kako se to igra?
• Ta, lepo, ... ja te jebem, a ti cvetaš!

Mujo stalno zvao Fatu kravom. Ona se naljuti, tuži ga i dobije parnicu - sudija mu zabrani da je tako zove, inače ode u prdekanu. Kad su stigli kući, Fata počne da ga provocira:
• Aaa, ne smiješ da me zoveš kravom, šta ćeš sad!
A Mujo će:
• Ćuti, ženo, nemoj da te udarim među rogove.

Ulazi tip u bar i seda pored plavuše. Na ruci ima prilično neobičan sat. Pogleda malo na sat, malo na plavušu, pa opet na sat i sve tako.
• Šta je smešno? - pita plavuša.
• He, he, ovo je, znate, telepatski sat - kaže tip.
• A šta vam znači to 'telepatski'?
• Pa ja samo pomislim na njega, i on mi mislima kaže sve što me zanima ...
• I šta vam taj sat sada kaže? - zanima se plavuša.
• He, he, pa kaže mi da vi nemate gaćice!
• Hi, hi, pa slabo vam radi taj sat, jer ja baš imam gaćice - kaže plavuša.
Tip se odmah uozbilji:
• Prokleta stvar! Mora da žuri jedan sat u napred!

Vraća se Živana kući sva zajapurena i sa vrata kaže Peri:
• Pero moj, danas mi jedan na pijaci reče da sam kurva!
Pera joj odgovori:
• Pa, što ideš tamo gde te svi znaju?

Došla Smrt sa maskom, kosom, i ide od vrata do vrata. Dođe na jedna vrata, zvoni, kad ono, vrata otvara Čak Noris.
Gleda Smrt Čak Norisa, gleda on Smrt, kad odjednom, Smrt digne ruke i vikne:
• MASKENBAL!!!