VICOTEKA

Stopira Piroćanac sa troje dece. Naiđe neki biznismen sa ogromnim džipom i sažali se. Kada je Piroćanac počeo da priča, ovaj mu reče:
• Slušaj, ja vas Piroćance ne volim baš mnogo, nervira me kakvi ste i kako pričate, ali sam te povezao zbog dece. Ako do Beograda ne kažeš ni jednu reč daću ti 100 evra, a ako progovoriš ti meni 50.
Piroćanac se složi. Krene biznismen da vozi 200 na sat, da uleće u krivine, u makaze… Ali Piroćanac ni da bekne. Kada su konačno stigli u Beograd, kaže mu biznismen:
• Svaka čast evo ti tvojih 100 evra! Ali da mi kažeš kada ti je bilo najteže?
• Kada mi je ispalo ono najmlađe dete!

Posle rata u Sarajevu, dolazi Mujo kod IFOR-a da se žali kako mu je neko ukrao ostavu sa drvima. Jedan od oficira posle Mujine duže kuknjave odluči da ode sa njim i vidi o čemu se radi. Mujo ga povede do mesta gde mu je bila ostava:
• Evo, još jutros je bila tu, taman sam je napunio drvima!
Oficir pogleda mesto, pogleda gore, pogleda dole, pa kaže:
• Ovo je lift, a jutros je došla struja ...

Pričaju dvojica komšija:
• Noćas je bilo baš jako nevreme. Jesi li ti prošao bez štete na krovu?
• Nemam pojma, još uvek ne mogu da nađem krov.

• Konobar, konobar! U ovoj supi pliva mušica!
• A šta biste vi? Možda, da vam za te pare igra vaterpolo ...

Putuje Lala vozom. Uđe u kupe u kome je samo jedna lepa devojka koja, zaneta čitanjem neke knjige, ne obraća pažnju na pridošlog putnika. Posle pola sata vožnje, ne skidajući pogled sa prelepe saputnice, Lala joj se obrati:
• Moliću vas lepo, gospojice, za jedno pitanje!
Devojka ga pogleda ...
• Znate li vi možda moga brata Tozu?
• Ne znam ni vas ni vašeg brata! - odgovori devojka.
• E, vidite, dobro je što ga ne znate, jer da ga znate, ta on bi vas o'ma, sa oproštenjem, i to bez pitanja - kaže Lala i brzo nastavi - a, ja nisam taki. Ja fino zamolim, pa ako date, date!

Lovac Mujo se vratio sa safarija iz Afrike i prepričava doživljaje:
• Jedne noći, čujem neki šum. Ustanem iz kreveta i vidim da mi se približava slon. Skočim, zgrabim pušku i ubijem slona, onako u pidžami ...
• Ma daj - prekide ga Haso - otkud slonu pidžama?

Žali se jedan Piroćanac:
• Juče mi bila familija iz Beč, doneli neki keks od evro i po, dve čokolade i 200 grama kafe, a pojeli i popili moju penziju i pola ženine plate!

Američki biznismen koji boravi u Moskvi vodi svoj dnevnik i ovako zapisuje:
1. dan: Danas sam pio sa Rusima - za malo nisam umro.
2. dan: Danas sam pio sa Srbima - bolje da sam juče umro.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Dolazi muž kasno kući, sav raščupan i umrljan ružem i puderom. Pita ga žena, sumnjičavim glasom:
• I, šta se desilo?
• Nećeš verovati, potukao sam se sa klovnom ...

• Je l' ti se sviđa moj novi iPhone?
• Da. Koliko si ga platio?
• Nisam ga kupio, dobio sam ga ...
• Gde bre?
• Pobedio sam u trci ...
• Koliko vas je učestvovalo?
• Pandur, vlasnik telefona i ja ...