VICOTEKA

Najnovije saopštenje Kriznog štaba za borbu protiv ptičjeg gripa:
• U slučaju da dođe do pandemije, čuvajte se penzionera, jer oni u pantalonama kriju mrtvu patku!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Uhapsili panduri Cigu:
• Ime, prezime, adresa?
• Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10.
Pošalju panduri jednog da proveri. Vraća se on i kaže:
• Ne živi tamo niko sa tim imenom.
Ovi udri, udri, udri, ubiše Boga u Cigi.
• Ime, prezime, adresa?
• Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10.
Oni opet udri, udri, udri po njemu.
• Ime, prezime, adresa?
• Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10.
Odluče panduri da opet pošalju jednog tamo da proveri, možda se ovaj prvi zajebao. Vraća se taj pandur i kaže:
• Ne živi tamo niko sa tim imenom.
Opet oni po Cigi, udri, udri, udri, izlomiše ga skroz. Ujutru puste Cigu. Cigo sav slomljen, jedva se dovuče do kuće, kad ga tamo dočeka komšija:
• Sandokane, sinoć te dva puta tražila policija, ja sam im reko da ne živiš ovde, oće platiš pivo?

Pita učiteljica đake:
• Deco, da vidimo, zna li neko svetske valute?
Javi se Marko:
• Dolar!
• Bravo Marko, to je valuta SAD-a. Dalje?
Marica:
• Funta!
• Lepo Marice, to je valuta Engleske. Dalje, da li znate još neku valutu?
Perica:
• PUTA!
• Crni Perice, koja ti je to valuta, nisam nikad čula za nju.
A Perica će:
• Ima, ima u Srbiji. Evo, dođe moja sestra iz Beograda sa novom bundom i pita je baba kol'ko je dala za nju. A ona kaže: "5 PUTA"!

Milojko dočekuje Živadina na kapiji:
• Ajde, ajde! Slobodno uđi, ne obraćaj pažnju na psa!
• Znači, nije opasan? ... Ne ujeda?
• Upravo to oću da proverim, ... danas sam ga kupio ...

Došao stariji čovek kod doktora:
• Doktore, imam problem, svi moji prijatelji pričaju da mogu svaku noć.
• Da, i u čemu je problem?
• Ja ne mogu, a oni pričaju da mogu.
• Pričaj i ti, ko ti brani.

Šta je plavuša bez mobilnog?
• Pička bez veze!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Prilazi Crnogorac djevojci za stolom i pita je:
• Oćeš li plesat?
Ona kaže:
• Hoću.
On kaže:
• Ajde života ti da ja malo sjedem.

Naš deda je otišao na onaj svet. Taj kad negde ode, ne zna da se vrati!

Dve žene provele zajedno u zatvorskoj ćeliji deset godina. Nakon što su ih pustili, u isto vreme, napolje, ova jedna se okrene i reče drugoj:
• Ej, stani da ti ispričam još nešto!