Da smestim kosti

Baba u autobusu i želi da sedne, pa se obraća jednom mladiću: • Ustani sine da baba smesti kosti. A vozač će na to: • Nemoj da ti Kosta jebe mater.

Stoje dve plavuše na mostu i prepiru se: • Jao, što je ova Sava lepa ... • Ma koja Sava, to ti je Dunav. • Ma nije Dunav nego Sava. • Šta ti meni pričaš kad ja znam da je to Dunav. Naljuti se prva, skine odeću i skoči sa mosta. Posle pola sata, vrati se na most sva izlomljena. • I šta je bilo? Dunav ili Sava? • Ma pusti me, nije ni jedna ni druga. Ovo nije most nego nadvožnjak u ulici Dimitrija Tucovića.

Idu dva Crnogorca nekim planinskim putem, ... odjedanput jedan zastane, vrati se par koraka nazad i zgazi puža koji je bio na stazi iza njih! Drugi se iznervira: • Danilooo! Auu čoče, što uradi to?! • Aa, nervira me mnogo, prati nas još od Kolašina!

Kako se zove vetar koji oprašuje biljke? • Jebivetar.

Zašto plavuša baca seno na kolovoz? • Da nahrani zebru.

Pun bus. Devojka prilazi baki i pita je: • Bako, jel silazite? A baka će: • Dete, sa kurca se silazi. Iz autobusa se izlazi!

Svađaju se Milutin i komšinica Javorka: • Da si kojim slučajem moj muž, sipala bi ti otrov za pacove u piće! • A da si ti kojim slučajem moja žena, ja bi ga i popio!

Ljubav na srpski način: Prijaviš se u „Domaćine, oženi se“, pa u „48 sati svadba“, onda u „Vreme je za bebe“ i na kraju u „Menjam ženu“.

Perica pita oca: • Tata, šta je to kupleraj? Otac mu opali šamar i vikne: • Marš tamo, balavče jedan! Ne mešaj se u politiku!

Šta radi beba narkoman u ćošku? • Igla se.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.