VICOTEKA

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja:
• Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb.
Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature:
• Dobar dan, gavrane!
Gavran mudro ćuti.
• Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica.
Gavran i dalje mudro ćuti.
• Gavrane, direktor ti spava sa ženom!
• Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb.
Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Smrt kada dođe po šalterušu, vrati se nazad po još jedan papir.

Devojke me izbegavaju zato što sam ružan... sve dok ne saznaju kolika mi je plata. A onda me izbegavaju zato što sam ružan i siromašan!

Došao ciga kod doktora:
• Gospodin doktor, ova moja ciganka nešto nije zadovoljna kad se jebemo ...
• Što nije zadovoljna?
• Ne znam, gospodin doktor, nešto joj ne valja ...
• Pa, moraćeš nešto da promeniš u načinu na koji vodite ljubav.
• Šta da promenim, gospodin doktor?
• Pa probaj, na primer, da upališ svetlo dok to radite.
Sutradan:
• Je l’ sad bolje?
• Bolje, gospodin doktor ...
• Je l’ žena zadovoljna?
• Zadovoljna žena, al’ tek deca da vidiš što uživaju ...

Upecao student zlatnu ribicu. Ribica mu kaže:
• Pusti me, ispuniću ti jednu želju.
Student začuđeno pita:
• Kako jednu, zar ne treba tri?
Na to će ribica:
• Eeee, sad je po Bolonji.

Razgovaraju hirurg, arhitekta i političar o tome koji je najstariji zanat na svetu. Hirurg kaže:
• Bog je od Adamovog rebra napravio Evu. Eto, bio je prvi hirurg i to vrlo dobar.
Prekda ga arhitekta:
• Čekaj, Bog je Evu napravio tek šestog dana. Seti se samog početka, prvo je bio haos, pa je nastao red. Ko bi mogao da napravi red osim arhitekte?
Na to će političar:
• Dobro, ljudi, a šta mislite, ko je napravio haos?

Muž i žena se bučno raspravljaju u pozorištu za vreme jedne predstave. Nakon petnaestak minuta, čovek koji je sedeo iza njih izgubi strpljenje i obrati im se:
• Izvinite, ali ništa ne čujem!
A muž će:
• I ne treba da čujete, to se tiče samo nas dvoje!

Pita muž ženu:
• S kim si pričala dva sata pred vratima?
• S komšinicom, nije imala vremena da uđe.

Došao čovek kod popa da se ispovedi ...
• Oče grešio sam!
Kaže mu pop:
• Bog je veliki, oprostiće ti. Samo se ispovedi.
• Došao ja kod devojke i tako reč po reč, reč po reč, zapričam se sa taštom i na kraju spavam sa taštom.
• Uuuu, pa, to nisi smeo, ali Bog je veliki oprostiće ti.
• Ma, pope to nije sve! Tako ja i sa tastom, reč po reč, zapričasmo se i ja opiči i tasta!
Reče mu pop:
• Ajde ti sine polako, kreni, da se i ti i ja ne zapričamo!

Šta je prava matematika?
• To je kad u dva ujutro vadiš 'koren' iz nepoznate.

Dvoje zaposlenih u firmi razgovaraju i muškarac kaže:
• Mislim da bih mogao malo da se odmorim od posla.
• A kako misliš to da izvedeš? – pita ga plavuša.
• Evo kako - reče on i pope se na ormar.
Zatim se zakači nogama za vrh i obesi naglavačke. Malo kasnije ulazi šef, vidi ovoga kako visi i pita ga:
• Šta, za ime Boga, tu radiš?
• Ja sam sijalica – odgovori ovaj.
• A ja mislim da bi bolje bilo da uzmeš nekoliko dana slobodno - reče mu šef.
Tip siđe sa ormara i izađe iz kancelarije. Plavuša krenu za njim prema vratima.
• A gde ćes ti? – upita šef plavušu.
• Kući, ne mogu da radim u mraku.