VICOTEKA

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja:
• Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb.
Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature:
• Dobar dan, gavrane!
Gavran mudro ćuti.
• Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica.
Gavran i dalje mudro ćuti.
• Gavrane, direktor ti spava sa ženom!
• Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb.
Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Ide plavuša ulicom i naiđe na neku ženu, pa joj se obrati:
• E, gde si, Tanja, dugo se nismo videle ...
Na to će žena:
• Izvinite, ali ja nisam Tanja.
A plavuša će:
• Ju! Čak si i ime promenila!

Dogovaraju se carinici šta da kupe kolegi za svadbeni poklon, pa jedan predlaže:
• Da mu kupimo kožnu garnituru?
• Malo je! - ostali će u glas.
• Da mu kupimo automobil? - reče neko.
• Malo je!
• Da mu kupimo stan? - opet će neko.
• Malo je!
• A da ga pustimo da radi jednu smenu sam?
• E to je već previše! - zagrajaše svi u glas.

Piroćanac popravljao krov na kući, pa se oklizne. Uhvativši se za oluk poče da dovikuje ženi:
• Milanka, nemoj da mećeš meso u supu, ja ću danas da ručam u bolnici.

Razgovaraju žena i muž:
• Jesi li kupio prase za proslavu mog rođendana?
• Jesam.
• Koliko kilograma?
• Prase je žensko i nije htelo da se popne na vagu!

• Šta radiš?
• Evo, bio na trčanju!
• Aha, jesi li povratio kondiciju?
• Povratio jesam, kondiciju nisam.

Bile plavuša i crnka na prijemnom ispitu za javnu kuću. Posle testa, pita plavuša crnku:
• Kako si prošla?
• Ja položila, a ti?
• Ja pala, zamalo da se ugušim na usmenom!

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

• Da li ti imaš auto? - upita Perica vaspitačicu u vrtiću.
• Ne, nemam - odgovori vaspitačica.
• Zašto? - znatiželjno će Perica.
• Pa, ... zato što nemam novca da kupim auto! - tužno će vaspitačica.
• To je zato što se po ceo dan igraš sa decom, a ne ideš da radiš i zaradiš pare, kao moja mama! - mudro zaključi Perica.

• Dušo, reci mi, ova crvena kobasica, jel' sveža?
• Jeste bako, juče smo dobili.
• Iseci mi onda 200 grama ...
• Bako, ovo nije kasapnica. Ovo je seks šop.

• Slušaj bre, ja sam ti otac i kažem ti da je sada moj red za kompjuter i igranje igrica ...
• Maaamaaaaa!
• Dobro, dobro! ... Evo ti igraj, govance malo ...