VICOTEKA

Za nekoliko godina, kontrolni iz matematike imaće ovakve zadatke:
• Ana je imala 40 lajkova. Za nekoliko minuta Ana je dobila još 220 lajkova. Šta je Ana uradila?

Rešenje zadatka:
• Ana je dodala sliku sa izbačenim sisama.

Stoji Piroćanac na mostu, gleda u reku i plače. Priđe mu drug i upita ga:
• Šta ti je, bre, prijatelju? Što toliko plačeš?
Piroćanac odgovori:
• Upao mi burek u Nišavu!
• Pa, je l' sa sirom, il' s mesom?
• Ma, sa detetom! - odgovori Piroćanac.

Spremaju se baba i deda za spavanje. Pita baba dedu:
• Jesi uzeo zaštitu?
• A šta će mi?
• Ne čitaš novine, pa ne znaš za salmonelu? Stvarno ne znaš kako stara jaja mogu biti opasna!

Čemu služi prijatelj?
• Kad ti je loš dan, odeš kod prijatelja, pa pokvariš i njemu dan!

Momak i devojka sede na klupi u parku. On je ljubi i dira po leđima.
• Šta tražiš tamo, pita ona?
• Sise ...
• Pa napred traži, budalo!
• Tamo sam već tražio ...!

• Vidiš baba, na ovom kompjuteru možeš da otvoriš više prozora istovremeno.
• Gasi to govno, ubiće te promaja!

• Sine moj, iskreno ti čestitam. Uveren sam da će ti današnji dan biti najsrećniji u životu.
• Hvala tata, ali svadba je sutra.
• Veruj mi sine, znam šta govorim.

Umirao Piroćancima otac i oni mu pale sveću. Kada je sveća dogorela, a Piroćanac još živ, oni mu upale drugu sveću. Dogorela je i druga sveća, a on još živ.
Jedan sin pali treću sveću, a drugi priđe Piroćancu i kaže:
• Tatko, skoncetriši se!

Žene su kao tiket sportske prognoze. Ubodeš deset, ali te jedna zajebe za sve pare.

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita:
• O`š povesti i mene?
• Mani me se, neću!
• Ta, povezi me, makar u šaragama ...
• Luda ženo, neću.
I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče:
• A lepo me molila da je povedem!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...