VICOTEKA

Muškarac i žena se voze hotelskim liftom, i na izlasku muškarac ženu nehotice laktom udari u sisu. Okrene se i poče da se izvinjava šaleći se:
• Gospođo, ako Vam je srce mekano kao sisa, oprostićete mi?
A ona će:
• Mladiću, ako je Vama tvrd kao lakat, ja sam u sobi 307!

Žene nikad ne stare. ... To se kod muškaraca pogoršava vid.

Oduševljena devojka pita dečka:
• Da li je istina da radiš za televiziju?
• Da, ostale su mi još četiri rate.

Izgleda da je svest naroda o vakcinaciji konačno porasla. Sinoć sam video jednog na ulazu u zgradu, sam se vakciniše!

Žena je kao autobus: dok trčiš za njom, neće da stane, a i ako stane – neće da otvori vrata!

Šta je zajedničko za muškarca i psa?
• Obojica su mirni kod gazdarice, a komšinicu bi da rastrgnu.

Svađaju se dva pedera. Prvi kaže:
• Ti si glupan.
A drugi odgovara:
• I ti si!
Opet kaže prvi:
• Debil si, retardiran si.
A drugi će:
• I ti si!
Prvi dreknu:
• Ma, popuši mi ga!
A drugi odgovara:
• Je li, ... a sad hoćeš da se pomirimo?

Kako se deli slinarstvo?
• Na rudarstvo, vajarstvo i streljaštvo!

Pošao Perica u prvi razred i na prvom času učiteljica pita:
• Deco, ko zna od čega je postao čovek? ... Niko? Dobro, pitajte roditelje pa mi sjutra kažite.
Požuri Perica kući, zatekne mamu kako čisti krompir i s vrata upita:
• Mama, od čega je postao čovek?
Besna zbog obaveza oko kuvanja ručka, mama reče:
• Evo, od ovog - i pokaže na krompir.
Perica brzo uzme jedan krompir i stavi ga u džep. Sjutradan u školi pita učiteljica:
• Deco, ko zna odgovor na jučerašnje pitanje?
Perica prvi podigne ruku, a učiteljica ga upita:
• Dobro, Perice, od čega je postao čovek?
• Učiteljice, da li treba i da ga izvadim?
• Ne treba - reče učiteljica - sedi, imaš peticu.

Učiteljica grdi Pericu:
• Ti si sramota ovog razreda. Ja sam u tvojim godinama već znala da čitam, pišem i računam, a ti nisi ni za šta sposoban.
Perica će:
• Vidi se da ste vi imali dobru učiteljicu!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...