VICOTEKA

Na jednom delu gradilišta rade Italijan, Turčin i Mujo. Za vreme užine Italijan je izvadio špagete, Turčin kebab i Mujo sendvič. Turčin je rekao:
• Ako mi žena sutradan pripremi ovo isto za užinu, ubiću se.
• I ja isto - kaže Italijan.
• I ja - kaže Mujo.
Sutradan su sva trojica imali istu užinu. Popeli su se na dizalicu i bacili se sa nje i poginuli. Kada su na sahrani njihove žene saznale razlog samoubistva, Italijanka i Turkinja pale su na kolena i rasplakale se, ali Fata je samo bila začuđena.
• Zar nisi tužna zbog ovoga - pitali su je ostali.
• Pa Mujo je svaki dan sam sebi spremao užinu - rekla je Fata.

Priča Piroćanac sa komšijom, pa ga komšija pita:
• Što ti ova kokoška ima samo jednu nogu?
• Ništa me ne pitaj, juče mi bila puna kuća gostiju.

Prvi put u životu držim sve konce u svojim rukama. ... Nastaviću sa heklanjem.

Idu dva Ciganina uzbrdo u konjskim kolima i najednom konj prdne. Jedan Ciga pita drugog:
• Šta to kandela?
• Kandela lamela - odgovori drugi.

Hvali se ponosni otac:
• Da čujete samo kako je moja dvogodišnja ćerka naučila mesece. Hajde zlato, jan..., jan...?
• ...uar!
• feb...?
• ...ruar!
• Odlično srce, ... bravo! Hajde, sad ti dalje sama!
• art, ril, aj, un, ul, gust, mbar, bar, mbar, mbar!

Šta kaze Ciga kada ugleda sebe u ogledalu?
• 'De si zete?

Kako je Bosanac dobio ravne tabane?
• Pao mu betonski blok na glavu.

Obećao Piroćanac sinu da će mu kupiti auto kada završi školu. Kada je dobio diplomu, sačeka ga ”Peglica”, a on krupan, jedva se smestio u auto pa pita oca:
• Je li, tatko, zašto mi nisi kupio neki veći auto?
A otac odgovara:
• Vozi sinko, vozi, će se razgazi!

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Negde u autobusu:
• Sine, ajde pusti baku da sedne.
• Gospođo, ja sam šofer ...

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.