VICOTEKA

Dobio Mujo pilotsku dozvolu pa poveo Hasu helikopterom da razgledaju panoramu grada. Helikopter pao, nađena crna kutija i ustanovljeno je da su poslednje reči izgovorene u kabini glasile:
• Mujo, matere ti, gasi taj ventilator, ubi nas promaja!

• Sine, slobodno izađi iz sobe, nismo te videli tri dana od kad ti je bio rođendan.
• Ne dam pare!

Plaćam svom psihijatru da me prati na fejsbuku. Tako preskačemo dosadne seanse, a on mi posle samo pošalje lekove.

Mrzim kada sam sa bivšom devojkom u istom redu na blagajni, pa kada me blagajnica pita:
• Imate li nešto sitno?
A ona odgovara:
• Ima, ima!

Tražim ženu svog života, ... ali pod uslovom da ne sazna njen muž.

Muž i žena proslavljaju 35. godišnjicu braka u restoranu. Iznenada pojavljuje se dobra Vila i kaže:
• Zato što ste zajedno već 35 godina u lepom braku, zamislite želju i ja ću Vam je ispuniti.
Žena:
• Želim sa suprugom na put oko sveta!
Dve karte za brod stvoriše se u njenim rukama. Muž razmisli i reče:
• Sve je to dobro, ali takva šansa se dobija samo jednom u životu. Želim ženu koja će biti 30 godina mlađa od mene!
Žena je u šoku, u šoku je i dobra Vila, ali želja je želja. Ispuniti se mora. I odjednom ... čovek postade 90-togodišnji starac koji je 30 godina stariji od svoje žene!
Naravoučenije: Nezahvalni muškarci zapamtite - I VILE SU ŽENE!

Oženio čovek plavušu i jednog dana, kada se ranije vratio sa posla, zatekne nepoznatog muškarca samog u krevetu. Čovek otvori ormar i kaže:
• Pa koliko puta moram da ti kažem da on treba da se sakrije, a ne ti?!

Ulovio Ciga jegulju, a ona ogromna ... Stavlja je u torbu, ne može da stane, stavlja je u džak, opet joj viri rep ... Doseti se on i obmota je  oko struka, a glavu stavi napred. Uz put svati u kafanu da proslavi dobar plen i napije se samo tako. Kad mu se pripišalo, ode u WC, mrtav pijan ..., greškom uhvati jegulju za glavu i kaže:
• Da siiii mlitaaav ... to znam, ... da siiii ljigaaav ... i to sam znao, ... al' da imaš plave oči ... jeb'o mater ako sam to znao ...!

Hvali se Ciga:
• Moja predivna devojka mi je sinoć poslala poruku, ... dobro, nije predivna, divna  je, ... dobro, nije divna, lepa je, ... dobro, nije mi poslala poruku, ... dobro, nemam devojku ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.