VICOTEKA

Došao Piroćanac na pijacu i pita:
• Koliko su jabuke?
• Što više kupiš, jeftinije su - kaže trgovac.
• Hajde, tovari dok ne bude besplatno - reče Piroćanac.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Parkiranje u Beogradu je kao seks:
• Koliko god da je dobro, uvek misliš da može bolje.
• Ženama je potrebno više vremena.
• Ako ne želiš da se potrudiš, uvek možeš da platiš.
• Zabranjena mesta su uvek uzbudljivija.
• Koliko god da se trudiš da nađeš savršenu poziciju, neko će da te kresne od pozadi.
• Veličina jeste bitna.
• Možeš da ostaneš do jutra ako baš moraš, ali u sedam, da više nisi tu.
• Ako je savršeno i slobodno, sigurno postoji neki problem.
• Moraš da poznaješ zone.
• Moraš da znaš da izađeš na vreme.
• Ako si na zabranjenom mestu, budi brz.

Pita Perica tatu:
• Tata, ima li konj ženu?
• Ima sine, zove se kobila ...
• A ima li konj dete?
• Ima sine, zove se ždrebe ...
• A ima li ždrebe ženu?
• Nema sine, samo se konji žene.

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Ljubio sam je nežno, ostala je bez daha. Skinula je puder, umro sam od straha.

Umirao Piroćancima otac i oni mu pale sveću. Kada je sveća dogorela, a Piroćanac još živ, oni mu upale drugu sveću. Dogorela je i druga sveća, a on još živ.
Jedan sin pali treću sveću, a drugi priđe Piroćancu i kaže:
• Tatko, skoncetriši se!

Bilder skine majicu, a plavuša zapanjeno uzvikne:
• Wow! Koje grudi ... !
On joj odgovori:
• Mala, to je 100 kila dinamita!
Nakon toga on skine trenerku, a plavuša uzdahne:
• Wow! Koje masivne noge ... !
On joj odgovori:
• Mala, to je 100 kila dinamita!
Nakon toga skine bilder i sve ostalo, a plavuša izleti iz stana vristeći od straha. Bilder se obuče i pojuri za njom. Kad ju je dostigao upita zašto je tako panično utekla. Plavuša odgovori:
• Bila me frka svog tog dinamita kad sam videla koliko je fitilj kratak!

Sudeći po ovome što sam noćas video i doživeo - nisam ti prvi?!
• Pa, dobro si pogodio.
• Stvarno? ... Znao sam.
• A, sudeći po onome što sam ja noćas doživela - nisi mi ni poslednji.

Mrzim kada sam sa bivšom devojkom u istom redu na blagajni, pa kada me blagajnica pita:
• Imate li nešto sitno?
A ona odgovara:
• Ima, ima!

Momak gleda prijateljicu i ne skida oči s nje. Ona mu reče:
• Ne gledaj me tako, znaš da moje srce pripada drugom.
On joj odgovori:
• Znam, ali imaš ti i drugih organa ...