Vicevi sa najviše glasova

Krenuo Perica u večernju školu i nakon nekog vremena prozove ga profesor na času matematike: • Perice, koliko je dva plus dva? Perica ispali kao iz topa: • Četiri! Profesor reče: • Sedi, pet! Perica progunđa sebi u bradu: • Ma, znao sam da je pet ...

• Mama, da li je naporno prati prozore? – pita mali Perica. • Da, sine, jako je naporno! – uzdahnu majka. • Onda mi zahvali, upravo sam jedan razbio!

Devojka zove dečka telefonom: • Ej, šta radiš? Dečko: • Evo, istresao sam ga i sad ga stavljam! • Prostačino jedna! • Ludačo, prehlađen sam, merim temperaturu!

Policajac ispituje osumnjičenog: • Je li vam diler davao drogu? • Nije. • A, je li vam davala njegova žena? • Je l' me još uvek pitate za drogu?

Razgovaraju dve plavuše: • A onda mi je rekao kako je prvo mislio da sam farmaceutkinja! Znaš li šta je to? • Ne znam. • Nisam ni ja znala, ali sam mu za svaki slučaj opalila šamar.

Na ručku na koji je bila pozvana porodica iz komšiluka, mali Perica se ponudio da izgovori molitvu: • Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj djeci, koja su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti komšijinom sinu koji se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odjeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Jebo državu u kojoj je krvni pritisak veći od penzije.

Neki ljudi ostave nešto iza sebe tek kada čučnu.

Na jednom delu gradilišta rade Italijan, Turčin i Mujo. Za vreme užine Italijan je izvadio špagete, Turčin kebab i Mujo sendvič. Turčin je rekao: • Ako mi žena sutradan pripremi ovo isto za užinu, ubiću se. • I ja isto - kaže Italijan. • I ja - kaže Mujo. Sutradan su sva trojica imali istu užinu. Popeli su se na dizalicu i bacili se sa nje i poginuli. Kada su na sahrani njihove žene saznale razlog samoubistva, Italijanka i Turkinja pale su na kolena i rasplakale se, ali Fata je samo bila začuđena. • Zar nisi tužna zbog ovoga - pitali su je ostali. • Pa Mujo je svaki dan sam sebi spremao užinu - rekla je Fata.