VICOTEKA

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Kako se zove boginja reume?
• Koštana.

Dođe Perica u crkvu da se ispovedi:
• Oče, zgrešio sam.
• Šta si uradio?
• Spavao sam se sa kurvom.
• Je l’ sa onom u knjižari preko puta?
• Ne.
• Je l’ sa gospođom u trafici na uglu?
• Ne.
• Je l’ sa konobaricom iz kafane u sledećoj ulici?
• Ne.
• Ma dobro, nije ni važno. Izmoli deset očenaša i nemoj više to da radiš.
Izađe on na ulicu i kaže Ivici koji ga je čekao ispred:
• Idemo Ivice, saznao sam tri nove adrese.

Srela se dva čoveka na nebu:
• Od čega si ti umro?
• Od zime!
• A ti?
• Od sreće!
• Kako to – od sreće?!
• Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem.
• E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Piroćanac popravljao krov na kući, pa se oklizne. Uhvativši se za oluk poče da dovikuje ženi:
• Milanka, nemoj da mećeš meso u supu, ja ću danas da ručam u bolnici.

Razmišlja Mujo naglas:
• Kada ne možeš nekog da pobediš, ti mu se pridruži. I šta sad da radim, da letim sa komarcem i ujedam ukućane?

Jedan uobičajeni bračni dijalog:
• Draga, gde je čaj? Ne mogu da ga nađem ...
• Pa tamo gde bi i trebalo da bude, idiote. U šarenoj fioci, u plastičnoj kutiji za kafu, na kojoj piše ŠEĆER!

Razgovor kupca i prodavačice:
• Izvinite, ova krema je ...?
• Dnevna krema za suvu kožu.
• A ova?
• Noćna krema za suvu kožu.
• Ma ajte, molim Vas!
• Šta Vam nije jasno?
• Pa na koju foru kreme znaju kada je dan a kada je noć?

Budi se čovek kasno popodne, posle dočeka Krsne slave, sav mamuran ... Posle posete kupatilu, nekako se dogega do dnevne sobe gde mu žena prinese kafu ...
• Šta se sinoć dešavalo, ničeg se ne sećam ... Je l' bilo gore nego što mislim?
• I gore od toga, napio si se k'o svinja, ispovraćao se direktorovoj ženi  na haljinu, a onda si svom šefu, njegovom šefu i samom generalnom direktoru rekao da su majmuni, nesposobni kreteni, lopovi ...
• Uh, ... i šta je onda bilo?
• Onda te je generalni otpustio, naravno.
• Eee, ... jebeš ga!
• Jesam, ... danas. ... Vraćaš se na posao u sredu ...

Uđe mali Perica roditeljima u spavaću sobu i kaže:
• Tata, ti si prava škrtica.
• Zašto sine?
• Kad komšija spava sa mamom, uvek mi da 10 eura, a ti nikad ništa!

• Dobra ti ova rakija, od koga je?
• Od komšije.
• Je l' prodaje?
• Jok, ostavlja podrum otključan.