VICOTEKA

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

• Tata, meni se piški – kaže Perica tati.
• Pa dobro sine, hoćeš li da te mama vodi da piškiš? – pita tata.
• Neću da me vodi mama!
• Pa dobro je l’ hoćeš da te ja vodim?
• Neću ti da me vodiš!
• Je l’ hoćeš sestra da te vodi?
• Neeeeću!
• Pa ko onda da te vodi?
• Hoću baka da me vodi.
• Baka? A što baka sine?
• Tresu joj se ruke ...

Ulazi Mujo u pekaru:
• Ima li bureka?
• Nema.
• A, ima li piroški?
• Nema.
• Ima li barem, jogurta?
• Nema.
• A šta ima?
• Pa eto, ... radi se.

Hit ponunda ovog leta: Provedite 30 dana na svom radnom mestu, za samo 150 eura!

Šta je sreća u nesreći?
• Kad ti žena kaže da imaš najveći u selu.

Ide zec kroz šumu i sretne mazgu:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam mazga.
• A šta je to mazga?
• To je kada ti je ćale konj, a keva magarica.
Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na vučjaka:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam Vučjak.
• Šta je to vučjak?
• To je kada ti je ćale vuk, a keva pas.
Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na konjsku muvu:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam konjska muva.
• Eee, ne zajebavaj.

Postoje tri vrste ljudi. Oni koji znaju da broje i oni koji ne znaju da broje.

Šta kaže kondom na sudu?
• Ljudi, nisam ja kriv, navukli su me!

Radojka i Milojko leže u krevetu. Ona mu šapuće na uvce:
• Kaži mi: "Volim te, ljubavi"!
• Volim te, ljubavi.
• A sad mi kaži: "Obožavam te, ljubavi".
• Obožavam te, ljubavi.
• 'Ajd sad kaži nešto sam!
• Spavaj više, pizda ti materina luda!

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.