VICOTEKA

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Došao Mujo kod Hase u posetu, a Hasi oba uha u zavojima:
• Šta si to uradio, bolan?
• Ma pusti, peglao košulju kad zazvoni telefon. Umesto za telefon, ja se uhvatim za peglu i opečem uho.
• A šta ti se desilo sa drugim uhom?
• Pa, ... hteo sam da nazovem hitnu.

Bio Mujo u Vijetnamu, rat se završio i vrati se on zajedno sa ostalim vojnicima. Pitaju nadređeni šta ko želi kao nagradu za učešće u ratu. Neko je tražio kuću, neko vilu na obali mora, neko jahtu, a Mujo reče:
• Ja hoću po jedan dolar za svaki santimetar od vrha penisa do mojih jaja.
Svi počeše da se smeju, ali želja je želja, to je njegovo pravo i mora se ispuniti, ma koliko blesavo izgledalo, pošteno je zaradio. Skupili se novinari, kamermani, ... čakaju merenje, ... 1cm, 2cm, ... 5cm, 6cm, ... 12cm, ...
• Mujo, pa gde su ti jaja?
• Ostala, ba, u Vijetnamu.

Tokom prve bračne noći, iznenađen nevestinim ponašanjem, Crnogorac skoči iz kreveta:
• Što to činiš nesrećo, jesi l' pomahnitala?
• Učila me je majka kod kuće da tako treba.
Posle nekog vremena, opet će Crnogorac:
• Stani, muka mi je, đe me obrćeš, pa nijesam astronaut?
• Pa učila sam iz geografije da tako treba.
Opet se Crnogorac javlja:
• Što mi to činiš, nijesam ti ja sladoled!
• Pročitala sam mnogo Kuvara o tome kako se pravi šlag, mislila sam da voliš ...
Sutradan ga familija pita kakvi su mu utisci o nevesti, a on kaže:
• A što je vaspitana, a što je obrazovana, a što je načitana ... auuu ...

Doktor pita pacijenta:
• Da li se možda bavite nekim opasnim sportom?
Pacijent:
• Pa, ... da, ... ponekad se suprotstavim ženi!

Prvi put u životu držim sve konce u svojim rukama. ... Nastaviću sa heklanjem.

Ugledavši izgrebano lice i modricu na oku, Pera upita prijatelja:
• Šta ti je to, odakle ti te modrice?
• Ma ćuti, ne pitaj, borio sam se za čast jedne dame!
• Stvarno, i ... šta se desilo?
• Pa, ... uspela je da je sačuva!

Dolazi Mile ranije kući s posla, ulazi u spavaću sobu i zatiče ženu kako leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mile je pogleda i zabrinuto upita:
• Mico, šta ti je, što dišeš tako teško?
Mica jedva promumla:
• Infarkt, Mile, čini mi se da je infarkt!
Mile se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Perica i kaže:
• Tato, tato, eno neki čovek u ormaru!
Mile otvori ormar, a u njemu Pera, potpuno go.
Mile ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega:
• Perooo ..., budaletino jedna, Mica dobila infarkt a ti se tu zezaš, igraš se žmurke sa detetom!

Perica dobio od oca klavir, ali mu sviranje baš nešto ne ide. Da bi ga stimulisao, otac mu kaže.
• Perice, za svaki čas sviranja imaš hiljadu dinara.
Perica odgovara:
• Malo je to ćale, komšija daje dve  hiljade da ne sviram.

Ko se na "volim te" opeče, i u "sviđaš mi se" duva!

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.