Ovo ti je prvi put

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra: • Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu. • Nemamo, snaho! Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo: • Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo? A otac mu odgovara: • Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Radiša i Radojka se posvađali, lete teške reči i po neki tanjir, pa se Radojka rasplaka: • Ti men' nikad ne kažeš izvini kad zajebeš nešto! Radiša izbegne jedan tanjir pa pokunjeno kaže: • Dobro Radojka, izvini ... Radojka zgrabi još jedan tanjir i zafrljači ga na Radišu: • Najlakše je reći izvini ...!

Dolazi Mujo s posla, umoran k'o pas i gladan, ulazi u kuću, skida cipele i kaput i pravac kuhinja, kad tamo nema nikoga. Mujo ode u dnevnu sobu, kad tamo Fata leži na kauču u izazovnom donjem rublju i zavodnički mu se smeška. Mujo je ošine pogledom: • Šta je, bona, opet ti zagoreo ručak?

Danas u taksiju, taksista razvezao jezik ...: • Volim ovaj posao, sam svoj gazda, nema nikog da mi govori šta da radim ... • Skreni levo - rekoh kratko!

• Ja neću stići, uzmi dete iz vrtića. P.S. • Ne brini, prepoznaće on tebe!

• Žao mi je, ali moram da te osudim zbog proizvodnje i prodaje rakije! - reče sudija Milisavu. • A ko me video da proizvodim rakiju? - upita Milisav. • Nisu te videli, ali su ti u podrumu pronašli za to potreban alat! • Onda me osudite i za silovanje! • Zašto za silovanje? • Pa, imam i za to potreban alat!

Došao Peričin tata u školu, pa pita učiteljicu: • Gospođo, kako to da moj Perica ima sve jedinice, pa nije valjda toliko glup? Učiteljica će na to: • Čujte, gospodine, da je vaš sin dolazio u školu onoliko koliko ste Vi dolazili da pitate za njega, verovatno bi bio vukovac!

• Po jednom istraživanju, stanovnik Šumadije u proseku prepešači oko 1500 kilometara na godišnjem nivou! • Po drugom istraživanju, stanovnik Šumadije popije prosečno oko 90 litara alkohola na godišnjem nivou. • Iz priloženog se može zaključiti da prosečan Šumadinac troši 6 litara na 100 kilometara.

Mujo viče: • Konobar, ja ne znam kako da se odbranim od ovoliko devojaka, svaki čas neka druga prođe pored mog stola ... • Gospodine, seli ste pored WC-a!

Taman sam seo na šolju kada sam začuo glas iz druge kabine: • Hej, kako si? Nisam baš tip koji započinje konverzaciju u muškom WC-u ali ne znam šta me snašlo, pa sam odgovorio, pomalo sramežljivo: • Ide nekako, dobro sam! A drugi tip je upitao: • I, čime se baviš? Kakvo je to pitanje? U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio: • Uhhh, putujem, baš kao i ti! Tada sam pokušao da izađem što je moguće pre, ali sam začuo sledeće pitanje: • Mogu li doći kod tebe? OK, ovo je pitanje ipak previše nastrano za mene, ali sam ukapirao da mogu samo biti pristojan i završiti razgovor. Rekao sam mu: • Ne, ... trenutno sam zauzet nečim! Tada začuh tipa, ... nervoznog: • Čuj, nazvaću te kasnije. U susednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!