VICOTEKA

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Žali se Haso Muji:
• Hoću da kupim psa, Fata mi ne da ...
• Misliš da pas hoće?!

Kad već pijem zbog tebe, dođi bar da platiš račun!

• Bako, bako, što su ti tako velike oči?
• Ćuti dete, deda popio viagru!

Umro peder i stigao kod svetog Petra. Otvorio Pera tefter, gleda, lista, pa će:
• Znaš šta sinko! Ti osim ovog poroka i nemaš nekih drugih grehova. Ajd' jedno mesec dana u pakao, pa ćemo posle da te prebacimo u raj.
Posle mesec dana krenuo sveti Petar u šetnju, pa navratio malo i u pakao. Kad tamo katastrofa. Vatre ugašene, u kazanima voda ne krčka, a đavolčići besposleni sede okolo.
• Šta je ovo deco? Što su vatre pogašene?
• More čika Pero, od kako si poslao onog pedera, niko ne sme da se sagne da naloži vatru!

Oženio se Lala. Prošao jedan mesec a Sosa počela da se pakuje. Pita nju svekrva:
• Gde ćeš ti, Soso?
• Idem ja odavde, pa ovaj Vaš me nije ni jednom opalio.
• Pa je li, sine, je l' to istina? - pita majka Lalu.
• Jeste, ne znam ti ja šta tu treba raditi.
• 'Ajte vi lepo kod doktora - veli im majka.
Poslušaju oni i odu do lekara. Primio on njih, te se ubi da objasni Lali šta se tu radi. Ali Lala ništa ne sluša već zvera okolo. Dosadi lekaru da objašnjava te uhvati Sosu, skine gaće i opali je tu na stolu. Kada je završio kaže Lali:
• Vidiš, Lalo, ovako ćeš morati svaki dan.
• Ta, jel'te doktore 'oće l' moći sama ili moram i ja da dolazim sa njom?

Šta pita lizalica kada sretne čačkalicu?
• Gde ti je glava?

Mujo i Fata šetaju obalom mora. Vide oni slikara kako slika zalazak sunca, pa će Mujo:
• Vidiš, Fato, kako se čovek muči kad nema foto-aparat ...

Pecao Mujo i upecao zlatnu žabu.
• Ako me pustiš, ispuniću ti jednu želju.
• Kako ba jednu, pa bilo je dosad tri?
• To važi za zlatnu ribicu, ja sam zlatna žaba.
• Dobro, da smislim ... Htio bih biti princ!
• Može! PUUF!
I probudi se Mujo ujutro i čuje:
• Ustaj Ferdinande, idemo u Sarajevo!

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!