VICOTEKA

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Uvodi plavuša struju u kuću. Pita je električar:
• Hoćete li visoki ili niski napon?
Plavuša odgovori:
• Vidite, ja bih taj visoki - da mi ga deca ne dohvate!

Ide mali Perica ulicom i sretne jednu gospođu, pa je upita:
• Oprostite gospođo, gde je ovde javna kuća?
Gospođa mu opali šamarčinu i ode. Ide tako on dalje, sretne policajca:
• Oprostite gospodine, gde je ovde javna kuća?
Policajac mu, takođe, opali šamarčinu. Crvenih obraza Perica se vrati kući i s vrata kaže:
• Ćale, jebo te kišobran, idi sam po njega ...

Psihijatar:
• Recite mi, kada su počele vaše traume?
Pacijent:
• Paaa, kad smo u vrtiću pevali "Sad se vidi, sad se zna, ko se kome dopada!" a slinavi Mitar pokazao prstom na mene ...

• Zdravo, hoćemo li na kafu?
• Ajde, idemo ...
• Dobar dan, izvolite ...
• Ja ću veliko tamno, točeno!
• I ja isto ...

Obili Mujo i Haso poštu i na brzinu uzeli prva dva džaka koja su im se našla pri ruci. Naiđe policija i njih dvojica reše da se razdvoje. Svaki krene svojim putem. Posle nekog vremena, pozove Mujo Hasu i upita ga šta je našao u džaku.
• Našao sam pun džak para, a ti?
• Ja našao pun džak računa, još ni pola nisam platio!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Dobar dan, ako može par pitanja, imate li vi "Parove"?
• No.
• A "Farmu"?
• No.
• A "Maldive"?
• No, no!
• Pa što onda bežite iz Sirije?

Zaposli se Fata, dobije svoj kompjuter, radi svakodnevno na njemu, sve ide super. Međutim, jednog dana se razboli i ne dođe na posao, a njenim kolegama treba nešto s njenog kompjutera, ali ne znaju lozinku. Zovu oni Fatu:
• Fato, koja ti je lozinka na kompjuteru?
• Velkom - odgovori Fata.
Probaju oni 'WELLCOME' - neće. Probaju 'VELKOM' - neće. 'VELLCOME', 'WELKOM' - ništa neće. Zovu oni Fatu ponovo:
• Fato, kaži nam koliko slova ima ova tvoja lozinka?
• Pa jedno - kaže Fata.
• Pa kako jedno, bona, koje je to slovo?
• Pa, vel'ko M!

Rekao neko plavuši da ima vakuum u glavi, a ona mu odgorila:
• Bolje išta nego ništa.

Učiteljica pita Pericu:
• Kupujem, kupuješ, kupujemo, kupujete, ... koje je to vreme?
• To je vreme rasprodaje - odgovori Perica.