VICOTEKA

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan:
• Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima?
Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će:
• Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da?
• Da, da ... sa prosekom 9,5!
• Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?

Fata dođe kod doktora i žali mu se:
• Doktore, imam velik' problem - svaki put kad Mujo svrši, zaurla k'o da mu kožu s leđa skidaju!
Doktor je zbunjeno pogleda:
• Pa, slušajte, men' to zvuči potpuno normalno ...
Fata nezadovoljno odmahnu:
• Jok, bolan, problem je u tome što me probudi svaki put!

Ulazi mladić prvi put u teretanu i pita instruktora:
• Na koju spravu da idem da privučem žene?
• Idi na bankomat, on je tu ispred ...

Policija napravila raciju u kafiću i pitaju nekog nadrogiranog tipa što će mu nož, a on odgovara:
• Pa, za svaki slučaj, ako neko donese tortu.

Milojko pita Radojicu:
• Pobratime, jesi li svraćao u onu novu kafanu?
Radojica će na to:
• Šta svraćao, ... povraćao.

Učiteljica:
• Perice, kada se beru jabuke?
Perica:
• Kad komšija nije kod kuće!

Psihijatar možda i može da pomogne, ali je psovanje jeftinije.

• Ćale, je l' sasvim u redu kad oću ribi da platim piće na prvom dejtu?
• Naravno, sine, tako i treba, budi džentlmen.
• A na drugom?
• Ma da, naravno, pokaži da nisi stipsa.
• I cveće i bombonjeru da joj poklonim?
• Ma, i plišanog zeku i figuricu Hi Mena na baterije, budi galantan, žene to vole.
• Aha, ... a je l' čudno što se ova moja, ne hvata za novčanik, furamo evo već tri i po meseca? Baj d vej, još uvek kaže da nije spremna za seks ...
• Pa nije čudno, sinko moj, u životu il' si džentlmen il' si muškarac. Džentlmeni pridržavaju vrata i plaćaju račune, a muškarci jebu, to je sve što treba da znaš u životu.

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.