Ma znao sam da je pet

Krenuo Perica u večernju školu i nakon nekog vremena prozove ga profesor na času matematike: • Perice, koliko je dva plus dva? Perica ispali kao iz topa: • Četiri! Profesor reče: • Sedi, pet! Perica progunđa sebi u bradu: • Ma, znao sam da je pet ...

Ide zec kroz šumu i sretne mazgu: • Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti? • Ja sam mazga. • A šta je to mazga? • To je kada ti je ćale konj, a keva magarica. Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na vučjaka: • Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti? • Ja sam Vučjak. • Šta je to vučjak? • To je kada ti je ćale vuk, a keva pas. Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na konjsku muvu: • Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti? • Ja sam konjska muva. • Eee, ne zajebavaj.

Zaustavi policajac Cigu i pita ga: • Šta si pio? • Ništa, bate, osim piva! • Ajde, duvaj! - reče policajac, pružajući mu alkotest. • Marš bre, ja tebi da ga duvam, pederu jedan!

Razgovaraju dva suseda: • Komšija, vaš pas mi je ukrao papuče! • Ma, dajte, molim vas, video sam ga kada se vratio, kući je došao bos ...

Sastavio sam spisak ljudi na koje ću da kašljem kada dobijem grip.

Razgovaraju dva producenta, ćaskaju o muzici i jedan reče drugom: • Znaš li ti, brate, da će Karleuša trajati sigurno 500 godina? • Daj, ne zezaj, misliš da će se tako dugo slušati njeni hitovi? - upita drugi. • Ma kakvi, već plastici treba toliko vremena da se raspadne ...

Uvek sam sređen i doteran ... kiša me opere ... vetar me osuši ... a život me pegla ...

Pita mali Piroćanac tatu Piroćanca: • Tatko, tatko, jel' mogu da gledam TV? Piroćanac mu odgovara: • Možeš, ali nemoj da ga pališ, skupa struja!

Obili Mujo i Haso poštu i na brzinu uzeli prva dva džaka koja su im se našla pri ruci. Naiđe policija i njih dvojica reše da se razdvoje. Svaki krene svojim putem. Posle nekog vremena, pozove Mujo Hasu i upita ga šta je našao u džaku. • Našao sam pun džak para, a ti? • Ja našao pun džak računa, još ni pola nisam platio!

Legla mi plata, ali imam osećaj kao da je neko već spavao sa njom.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.