Ma znao sam da je pet

Krenuo Perica u večernju školu i nakon nekog vremena prozove ga profesor na času matematike: • Perice, koliko je dva plus dva? Perica ispali kao iz topa: • Četiri! Profesor reče: • Sedi, pet! Perica progunđa sebi u bradu: • Ma, znao sam da je pet ...

Kada umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je drugima. Isto je i kada si glup.

Priča Lala svojim unucima kako su se patili za vreme drugog svetskog rata: • I tako se mi najeli šunke, slanine, švargli i kulena, kad ono nemci zauzeli bunar ... a paradajz slabo rodio, pa smo morali piti vina!

Ja joj se javljam, a ona ne odgovara. Mora da je pala u nesvest od sreće ...

Neki ljudi su kao baloni. Lete visoko, a prazni ...

Rešili lisica, magarac i vuk da otvore firmu. Kaže lisica: • Ja sam lukava, ja ću otići u opštinu i srediću nam dozvolu za čas posla. Ode lisica i vrati se sva pokunjena – nije uspela. Onda kaže vuk: • Ja sam opasan i ljudi me se plaše, sada ću ja na brzinu da dobijem dozvolu. Kad, eto vuka – podvio rep, ni on nije uspeo. Tada kaže magarac: • Idem ja da probam. Vrati se magarac posle pola sata sav srećan i vikne: • Dobio sam dozvolu, dobio sam! Lisica i vuk ga upitaju kako, kada oni nisu uspeli, a magarac ispriča: • Odem ti ja u opštinu, pokucam na vrata i uđem, kad ono tamo sve moji školski drugovi.

Profesor biologije dolazi na čas i obraća se studentima: • A sada ću vam pokazati kako izgleda secirana žaba! Vadi on iz džepa lepo smotan paketić, otvara ga i vadi sendvič. Začuđeno se počeša po glavi: • A zakleo bih se da sam malo pre pojeo doručak!

Šetaju Francuz, Italijan i Haso i pričaju o seksu, kad ugledaju kozu privezanu za plot. • Joj, što nije Brižit Bardo - zavapi Francuz. • Joj, što nije Monika Beluči - požali se Italijan. • Joj, što nije mrak - zarida tužno Haso.

Jednoga dana dođe smrt po Piroćanca. Oko njega se okupila cela familija i on pita: • Ženo, jesi li tu? A ona će: • Tu sam, ljubavi moja. Pita on svog sina: • Sine, jesi li tu? • Tu sam, tatko, tu sam. Pita dalje Piroćanac svoju ćerku: • Ćero moja, jesi li tu? • Tu sam, tatko, tu sam. A Piroćanac, sav iznerviran, nastavi: • Pa kome onda gori svetlo u kupatilu?!

• Kćeri, izgubio sam juče sve pare na pokeru. Ništa od ekskurzije. • Pa, kako ćale? • Jebiga, ja bio pijan, on imao sreće ... • Nema veze, i ja sam juče izgubila nevinost. • Pa, kako pobogu? • Jebiga, ja bila pijana a on imao sreće.

Mujo kosi, a Japanac uzeo štopericu, olovku i papir i meri Muji produktivnost. Posle prvog otkosa, kaže Japanac: • Ne valja Mujo, imaš prazan hod. • Kako ba prazan hod? • Pa lepo. U jednom smeru kosiš, a kad vraćaš kosu vraćaš je u prazno. Nego, da naoštrimo kosu i sa druge strane, pa da i u drugom smeru kosiš. I tako i bude. Kosi Mujo, a Japanac opet: • Ne valja Mujo. Opet imaš prazan hod. • Pa kako bolan opet prazan hod? • Lepo! Kosiš u oba smera, ali imaš prazan hod jer vrtiš guzicom džabe. Nego, da ti zavežemo grabulje pa da odmah travu rastresaš da se brže suši. I tako i bude. Kosi jadni Mujo tako opremljen, kad eto ti Fate. Nosi ručak. Na glavu stavila posudu sa kiselim mlekom, u jednu ruku posudu sa pitom, a u drugu košaru sa hranom i pivom. Ide polako prema Muji, a on kad je vidi kako zanosno njiše bujnim bokovima, kaže: • Bona Fato, ne njiši tako bokovima, ako Japanac vidi da mi se diže, odmah će da mi utvrdi prazan hod i obesiti fenjer, da kosim i noću!