Sto za jednog

Ulazi Vučić u kafanu i konobar ga pita: • Sto za jednog? A Vučić odgovori: • Ma to su pogrešno preneli, ja to nikada nisam rekao!

Volim sneg, jer to je jedino što siđe sa planine u grad, a ne postane direktor!

Imamo komšiju u ulici, kojeg svi zovemo Žuti. Kupi on zeleni auto a majka mu kaže: • Pa kud zeleni, crni Žuti?

• Bio sam na vašaru, pijan sam gađao iz puške da osvojim neku nagradu. • Šta si gađao? • Ma znaš, ... Ciganka zavrti točak sa brojevima i to gađaš. • Aha, i šta si osvojio? • Pola godine u Mitrovici. • Pa šta si pogodio? • Ciganku.

• Predsedniče, stigao vam je mejl. • Reci mu neka dođe sutra. Danas idem u Bajčetinu da pečem rakiju!

Dečji biseri: • Ne znam koliko imam godina. To se stalno menja. • Tata je odrastao na selu. On je kravu video uživo! • Jako sam se uplašio kad se mama razbolela. Pomislio sam da će tata da nam kuva. • Ja se ne svađam s roditeljima. Nisu moj nivo. • Kad se mama posvađala sa tatom, prvi put sam video leteće tanjire. • Životno osiguranje je novac koji dobije onaj ko preživi smrtni slučaj. • Usvajanje je bolja mogućnost. Tako roditelji mogu sami da izaberu svoje dete i ne moraju da prihvate baš ono koje su dobili. • Krave ne smeju brzo da trče, da ne bi prosule mleko. • Crvi ne grizu jer imaju rep i napred i nazad. • Breskva je kao jabuka sa tepihom. • Proleće je prvo godišnje doba. U proleće kokoške nose jaja, a seljaci krompir. • Psi obično vole vodu. Neki čak toliko, da u njoj i žive. To su morski psi. • Sve ribe nose jaja. Ruske čak kavijar. • Zoološki vrt je super. Tamo možemo da vidimo životinje koje i ne postoje. • Nisam kršten, ali sam zato vakcinisan.

Sedi Mujo u kafani i ispija pivo jedno za drugim. Ulazi Haso, seda za njegov sto i pita ga, u neverici: • Bolan Mujo, jesi li ti normalan, šta je ovo, šta će ti Fatina slika na stolu? Mujo ga pogleda i odgovori: • E moj jarane, to mi je alkotest! • Kakav alkotest, crni Mujo? • Pa lepo, kad mi se Fata počne sviđati, znam da sam mrtav pijan!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Kako je nastao bar-kod? • Etiopljani se slikali za porodičnu fotografiju!

Brijući mušteriju, brica ga dva puta poseče. Da bi popravio utisak on započinje razgovor: • Jeste li dolazili ranije kod nas? • Ne, ruku sam izgubio u ratu!

Plavušu, kandidatkinju za posao sekretarice, direktor pita: • I, ... zašto ste napustili prethodni posao? • Zato što je šef hrkao kada smo radili prekovremeno.