Zar još niste kupili veći tiganj?

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga: • A zašto režeš viršle na oba kraja? • Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ... Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu: • A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja? • Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ... Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita: • Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle? • Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!

Leži Ciga na trotoaru i pored njega natpis 'PARALIZOVAN OD ROĐENJA'. Prilazi neka žena, stavlja pare u kutiju i kaže mu: • Moglo je biti i gore, mogli ste biti slepi od rođenja! A Ciga joj odgovori: • Kad sam bio slep, uvalili mi neke lažne evre, zamalo nisam zaglavio na robiju.

Razgovaraju dva producenta, ćaskaju o muzici i jedan reče drugom: • Znaš li ti, brate, da će Karleuša trajati sigurno 500 godina? • Daj, ne zezaj, misliš da će se tako dugo slušati njeni hitovi? - upita drugi. • Ma kakvi, već plastici treba toliko vremena da se raspadne ...

• Mama, a što se tetkina ćerka zove Ruža? • Zato što tetka voli cveće, zlato moje. • Mama, a šta ti voliš? • Đokice, ne budi dosadan.

Na pustoj plaži Mujo se skine do gole kože i zapliva daleko od obale. Posle nekog vremena, vraća se ka obali i vidi da pored njegove odeće sedi neka devojka i čita knjigu. Mujo ne izađe iz vode nego zaroni, izvadi nekakav lavor, pokrije sramotu i onda priđe devojci: • Kako se zove ta knjiga što čitaš? - pita Mujo. • Zove se: Kako se čitaju tuđe misli - kaže devojka. • Pa šta ja sad mislim? - pita Mujo. • Ti misliš da lavor ima dno - odgovori devojka.

Perica: • Tata, gori jelka! Tata: • Sine, ne kaže se gori jelka, već sija jelka! Perica: • Tata, sijaju zavese!

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube. • Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem. • Imam, baba, porculanske. • Koliko ti oni koštaju? • 500 eura. • Imaš li, sinko, neke jeftinije? • Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura. • Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare. • Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju. • Dobro, sinko. Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje: • Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Dve žene provele zajedno u zatvorskoj ćeliji deset godina. Nakon što su ih pustili, u isto vreme, napolje, ova jedna se okrene i reče drugoj: • Ej, stani da ti ispričam još nešto!

Dobio Mujo novu gajbu i otišao da je vidi. Ušao u stan, malo razgledao sobe i došao u spavaću sobu. U njoj ugrađen plakar. Otvori on plakar – u plakaru ogledalo. Mujo se uplaši, brzo zatvori plakar i otrči do najbližeg telefona: • Halo, policija, neko mi je provalio u stan. ... da, još je tamo, krije se u plakaru. Dođe policajac na uviđaj. Uđe u sobu, polako se približi plakaru i naglo otvori vrata: • A, pa kolega je već stigao ...

Devojka zove dečka telefonom: • Ej, šta radiš? Dečko: • Evo, istresao sam ga i sad ga stavljam! • Prostačino jedna! • Ludačo, prehlađen sam, merim temperaturu!

U kući mi samo TV radi, ... svi ostali su na birou.