VICOTEKA

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga:
• A zašto režeš viršle na oba kraja?
• Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ...
Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu:
• A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja?
• Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ...
Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita:
• Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle?
• Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!

Silovali babu. Kada je došlo do suđenja, pitaju je:
• Kada Vam je bilo najteže?
Na to baba odgovara:
• Boga mi, kad mi digoše noge, a sve trunje iz opanaka u oči ...

Moli se Perica Bogu pre spavanja:
• Dragi Bože, molim te da je Berlin glavni grad Finske!
Ču to njegova mama, pa će njemu:
• Perice, crni sine, kakva ti je to molitva?
Na to će Perica:
• Ćuti kevo, danas je bio kontrolni iz geografije!

• Huso!
• Šta je, Mujo?
• Jesi čuo novost?
• Jok! Šta se desilo?
• Pa, Fata na samrti.
• Joj, moram hitno do nje!
• Što? Jel’ da se oprostiš?
• Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Mali Perica zakasnio kući, pa ga dočekala zabrinuta majka:
• Gde si bio, sine, do sada?
• Bio sam sa Maricom u parku.
• A što si tamo radio?
• Znaš, mama, mi smo sedeli na klupi. Onda su na drugu klupu došli dvoje i počeli da se ljube, pa smo i Marica i ja počeli da se ljubimo.
• I onda?
• Onda je čika onoj teti skinuo bluzu i počeo da joj ljubi cice, pa smo to uradili i Marica i ja. Zatim joj je digaoo suknju i skinuo gaćice, pa smo isto uradili Marica i ja.
• I što je onda bilo? - upita već zaprepašćena majka.
• Paaa, onda su njih dvoje otišli u grmlje, ... a mi smo se obukli i došli kući, jer nam se nije kakilo!

Milorad kaže Živoradu:
• Ja i Stojadinka smo kao Romeo i Julija, volimo se mlogo, ali naši nemaju razumevanja za našu vezu pa moramo da se krijemo!
Živorad upita:
• Prijatelju, pa ko može da vam zabrani vezu u 21-om veku, niste vi deca?
• Njen muž i moja žena!

Žali se plavuša majci:
• Mislim da me muž vara.
• A zašto to misliš?
• Pa, ova naša deca uopšte ne liče na njega!

Momak i devojka naručili puževe u restoranu. Jedu oni i jedu, kad ostade samo jedan pužić. Uzme ga devojka i sisa, sisa, ali puž nikako da izađe. Da ga ona dečku. On pokuša nekoliko puta, ali ništa. Uzme ga devojka ponovo i pogleda malo bolje. Kad ono mali puž se drži za kućicu i viče:
• To, mala, tooo!!!

Rodila Fata malog crnca, a Mujo je pita kako je to moguće.
• Pa, znaš kad sam ono otišla na safari, pojurio me jedan crnac, pa je od toga naše dijete pocrnilo.
• Bome, meni se čini da je on tebe stig'o.

Mama, mama, zašto guramo auto u provaliju?
• Ćuti sine, probudićeš tatu!