Pametno dete

Razgovaraju dva poslanika u skupštini: • Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života. • Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.

Sastavio sam spisak ljudi na koje ću da kašljem kada dobijem grip.

Pitali Piroćanca kako je moguće da tako loše zna gramatiku srpskog jezika, a on odgovori: • E, bate, da je Vuk Karadžić rođen u Pirot, ja bi vi bio lektor na Er-Te-Es!

Zaustavi policajac vozača: • Da li ste nešto popili? • Popio sam jedan kapućino. Policajac sumnjičavo vrti glavom i pita: • A da nisu ipak bila dva-tri kapućina?

U 4 sata ujutru žena čuje muža u kuhinji. Dođe do njega, a on sedi za stolom i pije rakiju. • Šta to radiš, pobogu, u ovo doba noći? • Sećaš li se kad sam te otpratio kući i kad nas je uhvatio tvoj otac i rekao: “Znaš da je maloletna, zato il' je ženi, il' ideš 20 godina u zatvor”? • Sećam se ... • Eee, danas bi' izašao sa robije ...!

• Sine, slobodno izađi iz sobe, nismo te videli tri dana od kad ti je bio rođendan. • Ne dam pare!

Zašto svatovi trube kada su u koloni: • Da svi vide budalu koja se ženi!

Hajde da vodimo ljubav? • Bojim se ... • Čega ljubavi?! • Trudnoće ... • To ne može da se desi. • Obećaj mi Petre ... • Obećavam Zorane!

Udala žena svoje tri ćerke istog dana. Na rastanku kaže ona njima: • Pišite mi kako vam je u braku, a umesto reči 'seks' napišite 'kolači', da vaš otac ne sazna o čemu pišete. Posle nekog vremena piše najstarija ćerka: • Dragi mama i tata, meni je u braku lepo, ali kolača slabo, jednom nedeljno. Sledećeg dana piše druga ćerka: • Dragi roditelji, ja živim k'o u bajci, imam sve što poželim, ali kolača samo jednom mesečno. Na kraju stiže pismo i od najmlađe ćerke: • Dragi mama i tata, moj muž i ja nemamo skoro ništa i jedva imamo da preživimo. Ali zato kolača ima svakog dana. Ako nema kolača, moj muž liže tepsiju, a ja oklagiju.

Nosi Haso ormar uz stepenice i sreće komšiju. Komšija ga upita: • Haso, gde ti je Mujo, da ti pomogne? • Evo ga unutra, nosi fioke.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!