VICOTEKA

Razgovaraju dva poslanika u skupštini:
• Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života.
• Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.

Zašto se ne treba kačiti sa Cigom koji ide u prvi razred osnovne škole?
• Zato što mu ćale ide u osmi razred.

Imao čovek lovačkog psa koji je bežao kad god bi blizu njega pukla puška. Jednom mu dođe rođak sa sela i kaže:
• Daj ti meni tog psa da ga vodim na selo. Gore se stalno puca zbog svadbi, ispraćaja i drugog.
Posle tri meseca, vraća rođak sa sela psa i kaže čoveku da ga je izlečio. Da bi testirao psa, čovek ga povede u lov. Kad se začuo prvi pucanj, pas zapeva:
• Danas majkoooo, žeeeniš svooooga sina ...

Dobije čovek poziv iz Poreske Uprave. Zovu ga da se lično pojavi i napiše izjavu, jer im se čini da je suviše mali iznos prijavio na ime poreza. On prvo ode kod svog knjigovođe da ga upita za savet, a ovaj mu kaže:
• Obuci svoje najstarije odelo, tako će se oni uveriti da nemaš novaca i da su pogrešili kod obračunavanja poreza!
Za svaki slučaj ode on i kod svog advokata, pa i njega upita za savet:
• Obuci svoje najbolje odelo. Tako će oni pomisliti kako ih ti uvažavaš i poštuješ, pa će možda da se smiluju i umanje ti porez.
Čovek ne zna koga da posluša, pa ode i kod popa, da i njega upita za savet:
• Ispričaću ti jednu priču - kaže mu pop - Uoči svadbe, mlada upita svoju majku kakvu spavaćicu da obuče za prvu bračnu noć. Majka je posavetuje da uzme dugačku spavaćicu, dugih rukava. Upita mlada i svoju stariju sestru, a ona joj predloži da obuče kratku spavaćicu, nešto veoma seksi ...
• Ali oče, kakve veze ta priča ima sa mnom?
• Ista je kao tvoj slučaj, sine moj, ... šta god da obučeš, i ovako, i onako, bićeš jeban.

Vratio se Gedža iz Pariza i priča komšijama ispred prodavnice, uz hladno pivo.
• E, bre, da gi vidite Pariz! To ti je lepota! Mulen Ruž, Notr Dam, Trijumvalna kapija ...
• A ženske? Kak'e su im ženske? – pitaju ga komšije.
• Ih bre, milina. Zgodne, vitke, sisate i, što je najbolje, svaka druga ‘oće se jebe!
• Uh, pa ti si se onda baš omrseo!
• Pa i nesam baš. Ja sam pituvao svaku prvu!

• Tata, meni se piški – kaže Perica tati.
• Pa dobro sine, hoćeš li da te mama vodi da piškiš? – pita tata.
• Neću da me vodi mama!
• Pa dobro je l’ hoćeš da te ja vodim?
• Neću ti da me vodiš!
• Je l’ hoćeš sestra da te vodi?
• Neeeeću!
• Pa ko onda da te vodi?
• Hoću baka da me vodi.
• Baka? A što baka sine?
• Tresu joj se ruke ...

Pita Perica tatu:
• Tata, ima li konj ženu?
• Ima sine, zove se kobila ...
• A ima li konj dete?
• Ima sine, zove se ždrebe ...
• A ima li ždrebe ženu?
• Nema sine, samo se konji žene.

Spremio se Mujo za krevet, lagano uvalio pred televizor i gleda utakmicu, kad iz kupatila izlazi Fata u providnoj spavaćici, prošeta ispred televizora i ušuška se uz Muju, pa mazno upita:
• Mujo, bolan, š'a ima na televiziji?
Mujo ne trepnuvši odgovori:
• Prašina, bona, prašina, ...

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

• Oče zgrešio sam ...
• Bog će ti oprostiti, ispričaj mi ...
• Juče sam pokupio stoperku, bila je tako oskudno obučena, ... smeškala mi se, ... pohotljivo me je gledala, ... dao sam gas i brzo je odvezao tamo gde je krenula!
• Sine, pa kako si zgrešio?
• U mislima, oče, u mislima ...
• Dobro, svako jutro i veče ćes popiti po kofu vode i Bog će ti oprostiti ...
• Ali zašto toliko, ko još pije toliko vode?
• Vo sine, ... samo Vo pije toliko vode ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.