VICOTEKA

Pitali Čedu Jovanovića:
• Imaš li instagram?
• Čega gram?

Uveden novi zakon o penziji - ko ima osmoro dece automatski dobija penziju, starost nije važna. Mujo ima sedmoro dece i jedno vanbračno i kaže Fati:
• Ženo, priznajem, imam osmo dete. Idem po njega, pa možemo u penziju.
Vraća se Mujo kasnije kući s vanbračnim detetom, a kuća prazna, samo Fata u njoj.
• Fato, gde su deca?
• Svako došao po svoje. Nisi samo ti čuo za novi zakon!

Pitali zeku koja mu je omiljena igra:
• Šah – odgovori on.
• Zašto šah?
• To je jedina igra u kojoj mogu da pojedem lovca.

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Žena je kao autobus: dok trčiš za njom, neće da stane, a i ako stane – neće da otvori vrata!

Hteli Peričini roditelji da se kresnu, pa njega poslali na terasu da im priča šta se dešava napolju. Stoji Perica na terasi i priča:
• Eno vidim jednog čiku sa šeširom, ... neka deca igraju fudbal, ... komšinica ide u prodavnicu, ... vidim susedni soliter, ... a eno ga Ivica na terasi, mora da se i njegovi opet jebu.

Neki ljudi su kao baloni. Lete visoko, a prazni ...

Žika i Pera bili kao gastarbajteri u Nemačkoj. Posle godinu dana Žika se vratio kući pa ga pitaju prijatelji gde je Pera. Žika kaže:
• Ostao je gore, otvorio dućan.
• Pera otvorio dućan, pa kako, čoveče - svi se čude.
• Pa lepo! Pajserom!

Sede baba i deda na klupi u hladu, pa malo ćaskaju. Pita deda babu:
• Sećaš li se ti baba kad sam te prvi put poljubio?
A baba:
• Sećam se, kako se ne bi sećala!
Pita deda opet:
• A sećaš li se kad sam te prvi put jebao?
A baba će:
• Kako si jebao tako se i sećam!

Ljuta paprika je poznata po tome da i posle tucanja ostaje ljuta.

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!