VICOTEKA

Pitali Čedu Jovanovića:
• Imaš li instagram?
• Čega gram?

Došla časna sestra kod ginekologa i sva uznemirena govori:
• Doktore, mislim da sam teško bolesna, iz nje mi povremeno ispadaju neke čudne svete sličice ...
Ginekolog joj kaže da se skine, pregleda je i reče:
• Draga sestro, Vi ste potpuno zdravi, nisu to nikakve svete sličice već nalepnice sa banana.

Godinama ne čitam horoskop, ko zna šta mi se sve lepo izdešavalo, a ja nemam pojma!

Muškarci su kao Bluetooth. Konektuju se na vas kad ste u blizini, ali traži druge raspoložive uređaje kada niste tu.
Žene su kao WiFi. Vide svaki raspoloživi uređaj ali se konektuju samo na najjači.

Wikipedia:
• Ja znam sve.
Google:
• Ja imam sve.
Internet:
• Pa, svi ste na meni.
Kompjuter:
• Hahaha, pa vi svi zavisite od mene, a ja ni od koga.
Struja:
• Stvarno?
Tesla:
• Ko tu koga laže?
Bog:
• Molim?
Chuck Norris:
• Šta moliš?

Na času kaže užiteljica:
• Deco, danas ćemo učiti o cveću. Svako će mi reći po jedan cvet. Hajde ti Marice.
• Ljubičica.
• Joj diiiivno. A sada ti Brankice.
• Narcis.
• Joj diiiivno! Sada ti Perice.
• Orgazam.
• Juu, Perice! Pa to nije cvet!
• Znam, ali je diiiivno.

Polaže Mujo u Sarajevu vozački. U toku vožnje pita njega instruktor, misleći na brzinu:
• Mujo s kojom ideš trenutno?
• Ne znaš ti nju ona je iz Doboja!

Pita učiteljica Pericu šta je to katastrofa. Kaže Perica:
• To je kad lisica pokolje kokoške.
Učiteljica:
• Pa, to nije katastrofa, to je šteta.
Sutra učiteljica pita isto pitanje. Perica odgovara:
• To je kad avion u kom se nalazi puno političara eksplodira i padne u okean!
• Bravo Perice, to jeste katastrofa.
• Ali nije šteta.

U školi učiteljica pita malog Pericu:
• Reci nam, Perice, zašto svoj jezik zovemo maternjim?
• Paaa, zato ... što tate ne mogu da dođu do reči!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Direktor firme za izradu stolarije obilazi svoje radnike i pita jednog:
• Koliko prozora možeš da napraviš za jedan dan?
• Dva - odgovori ovaj.
• Samo dva, ... zašto tako malo? Pa ja bih mogao da naprvim bar deset dnevno.
• Pa, naravno da možete, gospodine direktore. Vi ste stolar, a ja diplomirani ekonomista.