VICOTEKA

Stoje na stanici pandur i mladić. Tek će mladić panduru:
• Je l’ znaš koja je razlika između tebe i ovog voza?
• Nemam pojma – kaže pandur.
• Voz ima dva razreda, a ti ni toliko.
Misli se pandur, pa kaže:
• Je li, a je l’ ti znaš koja je razlika između tebe i ovog voza?
• Ne znam – kaže mladić.
• Ovaj voz ide iz stanice, a ti ideš u stanicu.

Uhapsili panduri Cigu:
• Ime, prezime, adresa?
• Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10.
Pošalju panduri jednog da proveri. Vraća se on i kaže:
• Ne živi tamo niko sa tim imenom.
Ovi udri, udri, udri, ubiše Boga u Cigi.
• Ime, prezime, adresa?
• Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10.
Oni opet udri, udri, udri po njemu.
• Ime, prezime, adresa?
• Sandokan Jovanović, Sarajevska 3, stan 10.
Odluče panduri da opet pošalju jednog tamo da proveri, možda se ovaj prvi zajebao. Vraća se taj pandur i kaže:
• Ne živi tamo niko sa tim imenom.
Opet oni po Cigi, udri, udri, udri, izlomiše ga skroz. Ujutru puste Cigu. Cigo sav slomljen, jedva se dovuče do kuće, kad ga tamo dočeka komšija:
• Sandokane, sinoć te dva puta tražila policija, ja sam im reko da ne živiš ovde, oće platiš pivo?

U čemu je razlika između pite i tašte?
• Pita je dobra kad je vruća, a tašta kad se ohladi.

Pitali Cigu:
• Koliko Vas živi u ovoj maloj sobici?
• Nas osamnaest - odgovori Ciga.
• Je li, pa kako ono sa seksom kad Vas ima toliko?
• Pa znaš kako, kevi okačimo zvonce, a onda karamo sve što ne zvoni ...

Sedi Pera u kafani, lagano pijucka rakiju, kad uletoše njegovi drugari na jutarnju pauzu. Svi naruče piće i počne priča, pa se Joza požali:
• Eh, ovaj moj gazda, taj me gazi, ne da mi da dišem od posla!
Paja klimnu glavom, a Rile dodaje:
• Šta misliš, da je ovaj moj bolji, taj bi da radim celog dana bez pauze!
Pera sluša, otpi rakiju pa se nasmeja:
• E, društvo, ko vam je kriv ... ja radim u opštini i ja sam na svom poslu Bog ...
Paja ga upita:
• Kako to misliš?
Pera slegnu ramenima:
• Svi znaju da postojim, al' me još niko nije video!

Deca u Crnoj Gori krenula u školu, a ne znaju kojim jezikom govore.
Naučiće kada dođu u Beograd na fakultet.

Saobraćajac u kontroli kaže Cigi vozaču kog je zaustavio:
• Ovo što Vi vozite ne može se nazvati automobilom!
Ciga mu odgovori:
• Da, znam, zato i nemam vozačku dozvolu!

Šef kaže novoj sekretarici:
• Ne znate stenografiju, ne umete da kucate na tastaturi, niste učili strane jezike ... pa šta Vi uopšte znate?
• Znam da radim prekovremeno!

Radi neki električar u bolnici i nešto mu ne ide pa psuje, naiđe doktor, čuje to, pa upita:
• Šta je majstore, opet si nešto zabrljao?
Majstor mu odbrusi:
• Ja kad bešto zabrljam, ja to i popravim, a ti kad nešto zabrljaš, zatrpaš zemljom.

Vratio se Mujo iz ludnice. Haso ga pita da mu objasni kako je popizdeo i dospeo u ludnicu.
• Bio ti ja kod komšinice Aide, kad eto ti njenog muža. Kaže mi ona: - Ajd' ti bolan, kroz prozor i drž' se za rub - Uradim ja tako al' njen muž pravo pa na prozor.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne. Uze on čekić pa poče tuć' po prstima.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne, ni tada. Zatim on uze šibicu i poče mi palit prste.
• Pa jesi li tad popizdeo?
• Ma, ne ni tada. Onda on uze nož i počne mi seći prst po prst.
• E, mora da si tad popizdeo?
• Ma ne, nisam ni tada.
• Pa kad si bolan popizdeo?
• Kad sam video da od mojih nogu do zemlje nema ni 20 santimetara.

• Doktore, ovo je moja žena - kaže čovek psihijatru - ona ima kompleks da joj neko stalno krade haljine.
• Kako ste došli do tog zakjučka?
• Pa, ona je čak iznajmila nekog čoveka da joj čuva haljine, ... video sam ga sinoć u ormaru, kad sam došao kući.