VICOTEKA

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kad je vreme za berbu jabuka?
• Kad komšija nije kod kuće!

Pao Mujo na ispitu iz književnosti pa onako nasekiran prošao pored biste Alekse Šantića i opsovao:
• Jebem te, Andriću, i tebe i tvoj Gorski vijenac!

Sede Muja i Fata na kauču i gledaju televiziju, pa Muja upita:
• Fato, bona, kol’ko si ti mene puta prevarila?
Fata ćuti i sedi, a Muja opet pita:
• Fato, ajd’ reci, bona ...
Fata i dalje ćuti, a Muja će nervozno:
• Fato, bona, jel’ čuješ šta te pitam?
Fata ljutito odvrati:
• De ćut’ malo, stalno me prekidaš dok brojim!

Srele se dve prijateljice. Kаže jedna:
• Joj draga, što si se tako ugojila?
Odgovara druga:
• Ma nisam, još sam i smršala. Nisi me videla pre mesec dana. Bila sam kao što si ti sada!

Ulazi pandur u biblioteku, a bibliotekarka će:
• Počela kiša, a?

Silovali babu. Kada je došlo do suđenja, pitaju je:
• Kada Vam je bilo najteže?
Na to baba odgovara:
• Boga mi, kad mi digoše noge, a sve trunje iz opanaka u oči ...

Pita baka, unuka:
• Sine, kako se, beše zove, onaj Nemac što nam sakriva stvari po kući?
• Alchajmer, bako, Alchajmer - odgovori unuk!

Sedi ostareli Haso pred kućom i naleti mali Mujica i sedne da malo popričaju. Mujica upita:
• Bolan, Haso, oprosti što pitam, al' kako ti u ovim godinama stojiš sa seksom?
Haso slegne ramenima, govoreći:
• E moj jarane, sve ti je u ovim godinama nekako naopako, pravo da ti kažem ...
• Kako naopako, Haso?
• Pa, vidi Mujice, kad sam bio tvojih godina, Fata bi me pomilovala po kosi, a on bi se odmah digao, ... a sada, pomiluje me po njemu pa mi se odmah kosa na glavi digne ...

Pričaju dva poznanika:
• Kako je kod vas u firmi?
• K`o u VIP-u!
• Opa, pa to znači da su vam dobre plate?
• Ma jok, nula dinara po minutu!

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom:
• Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar.
• Da, prethodni stanar je bio hemičar.
• Znači, ovo su hemikalije ...
• Ne, to je hemičar.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...