VICOTEKA

Umre plavuša, dođe kod Svetog Petra i samo što su počeli razgovor začuje se strahovit vrisak.
• Auuu, šta to bi? - upita ona.
• Ma ništa, ništa, samo prave nekome što ide u raj, rupe na leđima, za krila - odgovori Sveti Petar.
Plavuša se malo smiri, kad opet se začuje vrisak.
• O Bože, pa šta je sad opet?
• Ma ništa, ništa, sad prave rupe za postavljanje oreola oko glave.
• Joj, ja ovo ne mogu da podnesem ... Ja bih da idem u pakao!
• Ali, tamo će Vas silovati i iskorišćavati!
• Pa dobro, ... za to već imam napravljene rupe ...

Stariji čovek šeta obalom jezera. Pažnju mu privuče ribolovac koji je lovio ribu sa obale, priđe i obrati mu se:
• Grize li nešto, prijatelju? - Jok. Ali juče sam ovdje ulovio četrdeset deverika! – odgovori mu.
• Znate li Vi ko sam ja? – upita čovek.
• Ne – odgovori ribolovac.
• Ja sam šef ribočuvarske kontrole za ovu oblast! - predstavi se čovek i  pokaza legitimaciju.
• A, znate li Vi ko sam ja? - brzo će ribolovac.
• Ne.
• Ja sam najveći lažov u ovom kraju.

Pita mama Pericu:
• Kako je bilo na kontrolnom?
• Dobro.
• Šta ćeš dobiti?
• Neopravdani.

Idemo da spremamo ispit iz matematike. Tebe i mene saberemo, odeću oduzmemo, noge podelimo, pa se množimo.

Žene nikad ne stare. ... To se kod muškaraca pogoršava vid.

Pita učiteljica Pericu šta je to katastrofa. Kaže Perica:
• To je kad lisica pokolje kokoške.
Učiteljica:
• Pa, to nije katastrofa, to je šteta.
Sutra učiteljica pita isto pitanje. Perica odgovara:
• To je kad avion u kom se nalazi puno političara eksplodira i padne u okean!
• Bravo Perice, to jeste katastrofa.
• Ali nije šteta.

Koja je razlika između dinosaurusa i nevine srednjoškolke?
• Nema razlike. Obe vrste su izumrle.

Zašto je Fata počela da uči matematiku?
• Zato što je videla Muju sa dve nepoznate.

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

Direktor firme za izradu stolarije obilazi svoje radnike i pita jednog:
• Koliko prozora možeš da napraviš za jedan dan?
• Dva - odgovori ovaj.
• Samo dva, ... zašto tako malo? Pa ja bih mogao da naprvim bar deset dnevno.
• Pa, naravno da možete, gospodine direktore. Vi ste stolar, a ja diplomirani ekonomista.

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.