Bio bih poštar u selu

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Pošao Perica u prodavnicu da kupi MP3 player, ali na putu ka prodavnici shvati da mu fali 100 dinara. Smišljao je, smišljao kako da od majke izmami 100 dinara i na kraju je smislio: • Mama, da li ćeš mi dati 100 dinara ako ti kažem šta je tata rekao sobarici kad nisi bila tu? Mama zamišljeno pogleda Pericu i dade mu 100 dinara. • Rekao je: Zatvori prozor, promaja je!

Došao čovek kući, a na kauču leži žena i gleda neki TV program za kuvanje. Kaže joj muž: • Ženo, što to gledaš kad i onako ne znaš da kuvaš? • Pa i ti gledaš porniće i opet ne znaš da jebeš ...

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita: • O`š povesti i mene? • Mani me se, neću! • Ta, povezi me, makar u šaragama ... • Luda ženo, neću. I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče: • A lepo me molila da je povedem!

Mokre Mujo i Haso. Mujo to radi normalno, pravolinijski, a Haso kao iz tuša: • Kako to pišaš, bolan? - upita Mujo. • Ma, znaš da je Fata gadljiva, pa ga vazda nabije na viljušku - odgovori Haso.

Muž se žali ženi: • Onaj naš balavac, opet mi je uzimao novac iz novčanika! • Kako znaš da je on, možda sam ja? • Ma nisi ti, on ipak nešto i ostavi ...

Svaki novi dan je nova šansa ... da nešto sjebem!

Razgleda američka vojna delegacija naš muzej avijacije u Surčinu pa vide i ostatke svog nevidljivog F117. Šef delegacije upita našeg pilota koji im je bio vodič: • Znamo da Vam je PVO bila odlična ali me zanima kako ste se osećali dok ste ratovali protiv najveće sile na svetu? Na to će naš pilot, pomalo zbunjeno: • A, pa nismo mi nikada ratovali protiv Rusije.

Prala Fata na potoku rublje po starinski, ručno. U tom trenutku se sa planine odvali komad kamena, pogodi Fatu u glavu i ubije je. Nešto kasnije dolazi Mujo, vidi Fatu kako mrtva leži u potoku i kaže: • E, jebem ti sreću, već mi treću veš mašinu sjeba kamenac.

Mrkli mrak u šumi. Ništa se ne vidi, ni prst pred okom. Odjednom nalete jedan na drugog zeka i tvor. Tvor sav preplašen upita: • Ko si ti? Opiši se! • Krznat sam jedem kupus i šargarepu, odgovori zeka. • Daj bre, zeko, umalo me srce ne strefi. • A ko si ti? - upita zeka. • Crn sam, kradem kokoške i smrdim. • Idi Cigo u pičku materinu, prepao si me.

Počeo Ciga da krade ugalj iz rudnika. Jedan dan ga uhvati portir, a Ciga će: • Gospodin portir, nisam ja lopov, da mi umreš ako lažem! Ja to nosim kući da se deca igraju. Ako neće da se igraju, ima sve da bacim u šporet!