Bio bih poštar u selu

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Stoje dve plavuše na mostu i prepiru se: • Jao, što je ova Sava lepa ... • Ma koja Sava, to ti je Dunav. • Ma nije Dunav nego Sava. • Šta ti meni pričaš kad ja znam da je to Dunav. Naljuti se prva, skine odeću i skoči sa mosta. Posle pola sata, vrati se na most sva izlomljena. • I šta je bilo? Dunav ili Sava? • Ma pusti me, nije ni jedna ni druga. Ovo nije most nego nadvožnjak u ulici Dimitrija Tucovića.

Američki biznismen koji boravi u Moskvi vodi svoj dnevnik i ovako zapisuje: 1. dan: Danas sam pio sa Rusima - za malo nisam umro. 2. dan: Danas sam pio sa Srbima - bolje da sam juče umro.

Posetio Srbin šeika pa mu se hvali: • Ja imam deset sinova, još jedan pa čitav fudbalski tim. A šeik će na to: • Ja imam 17 žena. Još jedna pa celi teren za golf.

Dođe pacijent kod doktora i kaže: • Doktore, ja sam mnogo neodlučan. Doktor odgovori: • Dobro, sredićemo to. A pacijent će: • A možda i nisam.

Devojka zove dečka: • Alo? • Alo dušo, šta je bilo, šta ti je? • Znaš ti šta mi je! Sad me je zvala Marijana, kaže da se videla sa Dijanom, koja se čula sa Danijelom, i ona joj je rekla da je Jasna čula od Sanje koja je pila kafu sa Jelenom i Marijom, da je Svetlana čula od Aleksandre koja je pijana ispričala Tanji da je čula od Tijane koja je pričala Jovani da si ti rekao Kristini da si sa mnom iz zezanja! Raskidamo!

• Mala, imaš li ti dozvolu za posedovanje teškog naoružanja? • Nemam, što? Jesam li k'o bomba, ... hehehe? • Ma ne, nego ti je nos k'o haubica od 122 milimetra, ... strah me, jebo te!

Razgovaraju dve komsinice, Milojka i Radojka. Pa će Radojka: • Čuješ, Milojka, da mi kažeš kada ti je rođendan! • A zašto? - upita ova. • Pa gledam te svako veče kako radiš one stvari sa mužem, a nemaš zavesu da zakloniš prozor pa ću ja da ti kupim za rođendan. • Dobro. A kada je tebi Radojka rođendan? • A što pitaš? • Pa da ti kupim naočare jer ne vidiš dobro, to nije moj muž nego tvoj - odgovori Milojka.

Šta radi lav kada dođe iz Beča? • Stavi dva cigana na kapiju.

U otmeni restoran dolazi veliki poznavalac hrane i kaže konobaru: • Želim da mi donesete pekinšku patku! Konobar donese patku, on gurne prst patki u guzicu, lizne prst i kaže: • Ova patka je iz Šangaja! Ja sam tražio PEKINŠKU patku! Konobar se vraća sa novom patkom, kritičar opet gurne prst patki u guzicu, lizne prst i ljutito kaže: • Ovo je Indonežanska patka! HOĆU PEKINŠKU PATKU! Konobar donosi treću patku i posle testa prstom, čovek zadovoljan potvrdi da je ovo stvarno Pekinška patka. Drugi konobar koji je to sve pomno pratio priđe mu i upita ga: • Izvinite, znate, ... ja sam siroče i ne znam gdje sam rođen, ... kada bi mogli da mi pomognete bio bih Vam veom zahvalan.

Pita Sosa Lalu: • Lalo, šta ti se više dopada – ajfon ili ajped? Lala odgovara: • Meni se najviše dopada ajvar!