VICOTEKA

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Došao Perica sav umazan kući. Otac mu kaže:
• Znaš, Perice, ti si jedno malo prase. Znaš li ti, Perice, uopšte šta je to?
• Znam, tata. To je dete jedne velike svinje!

Smiljana na prozoru, a prolazi Milisav, Smiljana mu kaže:
• Sama sam, Radašin mi otputov'o.
Milisav:
• Mogu li gore?
• Pa nisam ti ja kurva!
• Ih, k'o da bih ti ja platio!

Radojica došao na kapiju kod komšije, otvara njegov devetogodišnji sin:
• Zdravo, jel' ti otac kod kuće?
• Nije, otiš'o je do grada.
• A stariji brat Steva?
• I on otiš'o sa tatom ...
• Uff ...
• Kaži komšija, ako ti nešto treba od alata, ja znam gde stoji.
• Ma, jok, hteo sam da pričam sa tvoim ocem, pošto je tvoj brat Steva napravio dete mojoj ćerki Nadi ...
• Eeeee, za to ćete stvarno morati da pričate sa tatom, ... znam da za vepra uzima 200 eur, za bika 500 eur, a kol'ko će da traži za Stevu, stvarno ne znam!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Voze se trojica na motoru, kad ih zaustavi pandur. Kaže im:
• Šta je ovo, da li ste vi normalni, na jednom motoru vas trojica?!
Oni:
• Trojica??? U jebem ti život, ispade nam Dragan!

Piroćanac od 90 godina umire. Na samrtnoj postelji moli svoju 60 godina mlađu ženu da silne milione koje je uštedeo pokopa zajedno sa njim jer veruje u zagrobni život i želi da na nebu troši i živi luksuzno. Na sahrani, najbolja prijateljica upita njegovu ženu da li je ispunila poslednju želju svog muža.
• Pa naravno da jesam, napunila sam sanduk čekovima, stavila mu u džep hemijsku olovku, pa neka troši koliko god želi.

Kauboj u nekoj vukojebini ulazi u salun. Za šankom konobarica, prsata plavuša, a okolo ni žive duše.  Kauboj pogleda cenovnik:
• kafa ...... 1 dolar
• sok ........ 2 dolara
• sendvič ... 3 dolara
• drkanje ... 15 dolara
Kauboj još jednom pogleda oko sebe ... nikoga osim konobarice. Pozove konobaricu:
• Gospođice, recite mi, ko obavlja ovo dranje za 15 dolara?
• Ja, naravno, a ko bi drugi.
• Onda, ... dušo, operi dobro ruke, jer ja bih jedan sendvič!

• Halo, dobar dan, da li je to Društvo za zaštitu životinja?
• Jeste, izvolite?
• Pa, evo poštar već sat vremena sedi na drvetu i mog psa naziva svakakvim prostačkim imenima!

Na ispitu iz anatomije profesor upita:
• Koleginice, gde se nalazi kost koja se na latinskom zove calcaneus?
Ona, zatečena pitanjem, gleda okolo i vidi jednog studenta, koji baš kao i ona ne zna da se pitanje odnosi na petnu kost, i koji u želji da joj pomogne, pokaza na rame, pa ona odgovori:
• Na ramenu!
• Da koleginice, ali samo u izuzetnim situacijama - odgovori profesor.

Kada Čak Noris pogleda u nebo oblaci počnu da se znoje. Neki to zovu kiša.