VICOTEKA

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Novi ministar daje svoj prvi interviju:
• Prethodna Vlada nas je dovela na ivicu provalije. Obećavam da ćemo učiniti veliki korak napred.

Pita komšija popa na groblju:
• Kako je, popo?
Ovaj trlja ruke i kaže:
• Umirucka narod, umirucka!
Kad eto ti – umre popadija. Pita ga opet komšija:
• Kako je, popo?
A ovaj će:
• Jao, ne pitaj, pomre čitav svet!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Nakon dugo vremena sretnu se dve debeljuškaste prijateljice:
• Nikako da izađem na kraj sa kilažom, – požali se jedna - Ma, šta sve nisam pokušala: gladovanje, akupunktura, dijete ...
• Meni su preporučili jahanje, – kaže druga.
• Ma nemoj, je li uspelo?
• I te kako. Kobila koju sam jahala smršala je 20 kg.

Kupio Ciga pakovanje kondoma raznih ukusa. Kad je došao kući, kaže ženi:
• Zorka, kad ugasim svetlo, ti pogodi koji je ukus.
Ugasi Ciga svetlo i nije prošlo ni pet sekundi, a Zorka već viče:
• Kiseo kupus!
A Ciga će njoj:
• Čekaj bre, Zorka, još ga nisam ni navuko!

Prodavac iz Teleshop-a ubeđuje potencijalnog kupca:
• Zaboravite odmah sve što ste znali o jastucima!
• Dobro, važi!
• Da li znate kakav jastuk Vama treba?
• Šta je to jastuk?

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže:
• Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat.
Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže:
• Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu.
Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči:
• E jebo ti pas mater!

Kasno noću zaustavlja policajac studenta na ulici i traži mu ličnu kartu. Ovaj odgovara:
• Nemam ličnu, može li indeks?
Policajac kaže:
• Može.
Student mu da indeks, ovaj ga gleda, prelistava, vidi silne pečate za položene ispite i kaže:
• Uh, ala si se ti naputovao ...

Uhvatila mačka miša i taman da ga pojede, miš će njoj:
• Nemoj maco, namestiću ti da pojedeš mog brata, ima bar 3 kila!
• Ma, meni se baš ti sviđaš.
• Nemoj, maco, namestiću ti moju sestru, da samo znaš kako je bela i debela!
• Ali, ti si baš sladak i ukusan.
• Nemoj, evo, namestiću ti mog ćaleta, znaš da je k’o tenk!
• Hmmm ... njega već odavno sanjam u stomaku. Može!
Pusti njega mačka, ali on odmah ulete u rupu.

Pouka priče: Obećavaj mački kule i gradove dok ne uđeš u rupu, a onda se pravi lud.