Bio bih poštar u selu

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

U Nemačkoj u restoranu hvali se Mujo Hasi kako dobro zna nemački i naručuje: • Jednu supenzi, jednu šniclenzi i jednu salatenzi. Konobar mu donese šta je tražio, a mujo će ponovo Hasi: • Vidiš kako je lak nemački jezik. Konobar mu odbrusi: • Jeo bi ti govnenzi da ti nisam ja iz Tuzle!

Za doručak, Piroćanac kaže svojoj deci: • Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar! Deca: • Hoćemo dinar! Za ručak ista situacija: • Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar! Deca: • Daj dinar! Uveče tatko vika: • Deco, ko hoće da večera, mora da plati dva dinara!

Neki ljudi imaju usta kao vrata od Yuga. Dok ih ne lupiš, neće da se zatvore.

Ko se na "volim te" opeče, i u "sviđaš mi se" duva!

Bog sve vidi, zato popovi voze kola sa zatamnjenim staklima.

• Ljubavi, obuj na brzinu nove cipele. • Je'l da mi vidiš noge u štikli? • Ma jok bre, nego da mi dohvatiš vinjak sa regala, visoko je, ne možeš bosa.

• Šta ti je to? • Koje? • To na kaputu? • Dugme? • Ne pravi se pametan. Ta dlaka, ... ne odgovara ni jednoj boji u krugu porodice i prijatelja!? • Jebi se! Hoćeš DNK analizu? • A kao smeš na analizu? • Odvratna si! Ja tebe nisam proganjao za tragove zuba na dupetu! • Rekla sam ti da je to od kera! • E pa i dlaka je od kuje!

Ode zeka u prodavnicu i pita prodavca: • Izvinite, imate li tortu od šargarepa? • Nema. Pita tako zeka svakog dana i ništa od torte. Jednog dana, besan prodavac mu reče: • Zeko, ako još jednom dođeš, zakucaću te. Zeka dođe i pita: • Imate li eksere? • Ne. • A tortu od šargarepa?

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače: • Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam? • Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji. Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže: • A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad? • Pa nisam znala šta si nacrtô. • E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Dođe orao u kafanu, napije se i ne može više da poleti, pa kaže: • Šta je ovo ljudi, kao da sam kopao a ne orao?!