Bio bih poštar u selu

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Moli se Perica Bogu pre spavanja: • Dragi Bože, molim te da je Berlin glavni grad Finske! Ču to njegova mama, pa će njemu: • Perice, crni sine, kakva ti je to molitva? Na to će Perica: • Ćuti kevo, danas je bio kontrolni iz geografije!

Bila plavuša na koncertu Zdravka Čolića. Na kraju koncerta zamoli ona njega: • Aj’ mi napiši na ruci svoj autogram. Čola joj objasni: • Obrisaće se ako ti ga tu napišem. • Ma jok! Čim stignem kući, prepisaću ga na papir.

• Zamisli - prepade žena muža koji se kasno noću vraća kući - Tek što si jutros izašao iz kuće, neki muškarac je provalio u našu spavaću sobu i silovao me! • Gde je taj gad? - besno viknu muž. • Policija ga malo pre odvela, kad je čula pozive za pomoć. • Šta?! Tek malopre?! - potrešeni suprug klonu na kolena. • Onda je on ... Ona klimnu glavom. • Čitav dan? - opet će muž. Ona ponovo klimnu glavom, vlažnih očiju. • Sirota moja golubice! I ti si još imala snage da zoveš upomoć? Golubica smerno spusti glavu: • Nisam ja zvala, nego on!

Izabrala bih ja princa da konj nije onako blenuo umene.

Kupa Fata malog Mujicu, pa ga uhvati za uvo i vuče kroz kadu. Mujo je pita: • Šta to radiš s malim? A Fata će na to: • Ajd ti stavi ruku u vruću vodu!

Kako možete da dobijete sidu na klozetskoj šolji? • Ako onaj pre vas nije ustao.

Dva policajca: • Prodajem moju peglicu, 10 godina staru, sa pređenih 150.000 km. • Ko će ti kupiti peglicu sa 150.000 km? Idi kod mehaničara i skini kilometražu. Dan posle: • Bio sam kod mehaničara i skinuo kilometražu na 90.000 km. • Previše za jednu peglicu staru 10 godina. Treba da skineš još kilometara. Dan posle: • Znaš ona moja peglica; poslušao sam te i sada ima 25.000 km. • A da? I koliko tražiš?

Tri žene stalno zajedno piju kafu u firmi i časkaju u vreme pauze. • Zamislite, - reče jedna od njih, - pipnem ja jutros jaja mome Miši, a ona hladna kao led. Sutradan druga kaže: • Proverila sam, i mome Milanu su isto ledena jaja. Baš je to čudno! Sledećeg dana nema one treće žene. Ona se pojavi tek posle pet - šest dana sa vidljivim modricama i šljivama ispod očiju. • Pa gde si ti ? - pitaju je. • .... i ja pipnuh jaja mome Milisavu, a ona vrela! - pitam ga ja - A, kako to da su tebi vrela, a Miši i Milanu su jaja hladna ... bolje da sam ćutala!?

Došao Mujo iz kafane u sitne sate i navali na Fatu. Ona hladna ko špricer. • Koji ti je kurac večeras? - besno je upita Mujo. • Treći - iskreno će Fata.

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici: • Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava. Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita: • Šta ti, čoveče, radiš tu? Majstor iz ormara odgovara: • Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?