Bio bih poštar u selu

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije: • Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ... • Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Šta je to cev? • To je šipka kroz koju je provučena rupa.

Idu dva muškarca ulicom i do njih se dokotrlja glava neke žene, a jedan dreknu: • Gde ćeš ženska glavo!?

Ide tip glavnom sarajevskom ulicom i glasno psuje državu. Priđe mu policajac i opomene ga da ne psuje, jer će ga morati privesti u policijsku stanicu. • Ma bolan, ne psujem ja ovu sadašnju Bosnu nego onu bivšu! Policajac će na to: • Nemoj ti meni bivšu, znam ja koja ne valja.

Rešio Ciga da kresne Ciganku, a deca to shvatila pa se zavukla pod krevet da špijuniraju. Ciga poče da radi radnju, a ispod se začuje: • A bre tatko, polako, jedno praviš - troje daviš!

Dobio muž premiju na lotou, vraća se kući i kaže: • Ženo, pakuj se. Dobio sam premiju na lotou! • Šta da pakujem, letnju ili zimsku garderobu? • Ma, pakuj se u pizdu materinu, da te ne vidim više!

Ležali baba i deda u krevetu, i baba počne da peva: • Jutros mi je ruža procvetala. Počne da se otkopčava i opet krene: • Jutros mi je ruža procvetala. Kad će deda na to: • Džabe je tebi ruža procvetala kad' je meni zumbul uvenuo.

Baki stiže paket od unuka iz vojske. Otvara ona paket, kad unutra kašikara i papirić na kom piše: • Bako, ako povučeš ovu alkicu, dobiću tri dana odsustva!

Sedi zeka na obali reke, puši, pije i peca. Prođe lija na novom harliju: • O, lijo, ima se, može se! - kaže zeka. • Znaš šta, zeko, ja ne pušim, ne pijem, tako uštedim pare i, eto, kupim harlija. Tako oni završe razgovor. Sledećeg dana zeka opet na obali reke, puši, pije, oko njega 20.000 konzervi, ... i peca. Prođe lija u crvenom ferariju: • O, lijo, ima se, može se! • E, pa ja ne pušim i ne pijem, tako uštedim pare i kupim ferari! Tu opet završe razgovor. Sledećeg dana lija kod kuće pere svog ferarija, kad ... proleti zeka u avionu: • O, zeko, ima se, može se! • E, lijo, ja prodao ambalažu!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.