Bio bih poštar u selu

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Legnu Fata i Mujo u krevet. Mujo počne milovati Fatu po grudima i kaže: • Kad bi ove sise mogle nositi mleko, ne bi nam uopšte trebale krave. Zatim joj počne milovati zadnjicu i kaže: • Kad bi ova guzica mogla nositi jaja, ne bi nam trebale kokoške. Tada ga Fata uhvati za mlitavu muškost i kaže: • Kad bi ovaj tvoj mogao stajati pravo, ne bi nam uopšte bio potreban tvoj prijatelj Haso.

Pozvala baka svoju trojicu unuka, pa ih pita šta studiraju. Prvi reče: • Medicinu, bako. • A čedo bakino, on će mene lečiti kad budem bolesna. A šta ti studiraš? • Građevinu, bako. • A, duša bakina, on će meni kuću popravljati. A šta ti studiraš? • Istoriju umetnosti! • Šta? • Istoriju umetnosti! • A je l', ... tebe baš bole kurac za baku?

Negde u paralelnom univerzumu Nemac juri srpske papire, a Japanci i Kinezi tetoviraju slova naše ćirilice ...

Sede dva programera u jednom kafiću, tek diplomirali. Prolazi atraktivna devojka ulicom, a jedan kaže: • Vidi ovoj "properties"! A drugi odgovara: • Šteta što je "read only".

Devojka: • Da li bi me čuvao kao bateriju na 5% ? Momak: • Jok, ja bi te odma napunio!

Zašto Piroćanac sve piše malim slovima? • Da ne troši mastilo.

Vrati se Lala iznenada kući i zatekne Sosu sa nekim muškarcem. Kad vide Lalu, skoči tip, zgrabi svoju odecu i trk, ... pobegne glavom bez obzira. Lala će na to uvređeno: • Auuu Soso, kaki nekulturan tip, di ga nađe, ... ni meni zdravo, ni tebi hvala ...

Stari farmer napisao je pismo svom sinu, koji je nevin završio u zatvoru: • Ove godine ne mogu da zasadim krompir. Zemlja je jako tvrda i nemam snage da kopam. Znam da bi mi ti pomogao da si ovde. Sin je odgovorio: • Budalo, ne kopaj zemlju. Ispod sam zakopao oružje! Policija je, pre slanja, pročitala pismo i sledećeg dana raskopala zemlju, ali ništa nije pronašla. Sin je ponovo pisao ocu: • Zasadi sada krompir, oče. Ove je najviše što sam mogao da uradim odavde. Pouka: Kada ima želje, ima i načina!

Gledaju Mujo i Haso ovce na livadi i kaže Mujo da ima tačno 1242 ovce. Haso ne veruje, dođe do pastira i pita ga koliko ima ovaca, a ovaj mu potvrdi: • 1242. I tako nakon pola sata na drugoj livadi Mujo opet pogodi broj ovaca i napokon ga pita Haso: • Jel, Mujo, kako ti tako brzo izbrojiš te ovce? • Moj Haso, ništa lakše, izbrojiš sve noge i podeliš sa čet'ri!

Pita učiteljica Pericu: • Po čemu je Severni pol dobio ime? • Pa, po Severini - odgovori Perica!