VICOTEKA

Rešili lisica, magarac i vuk da otvore firmu. Kaže lisica:
• Ja sam lukava, ja ću otići u opštinu i srediću nam dozvolu za čas posla.
Ode lisica i vrati se sva pokunjena – nije uspela. Onda kaže vuk:
• Ja sam opasan i ljudi me se plaše, sada ću ja na brzinu da dobijem dozvolu.
Kad, eto vuka – podvio rep, ni on nije uspeo. Tada kaže magarac:
• Idem ja da probam.
Vrati se magarac posle pola sata sav srećan i vikne:
• Dobio sam dozvolu, dobio sam!
Lisica i vuk ga upitaju kako, kada oni nisu uspeli, a magarac ispriča:
• Odem ti ja u opštinu, pokucam na vrata i uđem, kad ono tamo sve moji školski drugovi.

Priča Mujo Hasi:
• Prošle noći sam sanjao strašan san.
• A šta to?
• Sanjao sam da jedem špagete!
• Šta je tu, bolan, strašno?
• San k’o san, ali kad sam se probudio, nigde kanapa od pidžame!

Kućna pomoćnica zatraži povišicu. Gazdarica se jako razljuti i upita:
• Pa dobro, Marija, reci razlog zašto misliš da si zasluzila povišicu?
• Zapravo, nije jedan, nego su tri razloga.
• Dobro Marija, pa reci mi prvi.
• Prvi razlog što tražim povišicu je jer ja bolje peglam nego Vi.
• Ko to kaže?
• To kaže Vaš muž.
• A koji je drugi razlog?
• Zato što bolje kuvam nego Vi.
• Nemoj mi reći ponovno da to kaže moj muž?
• Upravo tako, to kaže Vaš muž.
• A koji ti je treći razlog?
• Treći razlog je što sam bolja ljubavnica nego Vi.
Gazdarica, sada sva crvena u licu:
• Nemoj mi reći da to opet kaže moj muž?
• Ne, gospođo, to kaže Vaš bastovan.
• Koliku povišicu želiš?

Pita komšija Pericu:
• Perice, gde ti je tata?
• Pao u bunar pre nedelju dana!
• Ajoj, pa kako mu je?
• Sad mu je već bolje. Juče je prestao da se dere ...

Nije Bog pomogao Mojsiju da isuši more, nego je Chuck Norris punio bazen!

Došao Milojko u firmu u kojoj se nedavno zaposlio pa mu šef kaže:
• Prvo pravilo kod nas je da obrišete noge na otiraču pred ulazom. Da li ste to uradili?
A Milojko će:
• Da, uradio sam.
A šef će na to:
• Drugo pravilo kod nas je da govorite istinu. Pred ulazom nema otirača za noge!

Ne volim da se hvalim, ali ni jedna žena još nije zažalila što me je ostavila.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Razgovaraju dve plavuše:
• Čudno, uvek kada kijam, doživim orgazam ...
• Pa, jesi li preduzela nešto u vezi toga?
• Jesam. Uvek sa sobom nosim kesicu bibera!

Severno Kosovo. Albanac pozvoni Srbinu:
• Dobar dan, komšija, koljiko oćeš za tvoja kuća?
• Paa, ... da kupim neki lep stan u Nišu i da ne brinem puno – dva kila zlata!
• Evo tebi četiri kiljograma u zljatu!
• A zašto toliko?
• Idi kupi stan u Ljubljana, da te ne seljim dvaput!

Utrči Haso u kafić:
• Mujo! Neko ti je ukrao auto!
• Jesi li video ko je to bio?
• Ne, ali zapisao sam registraciju.