VICOTEKA

Stoje dve plavuše na mostu i prepiru se:
• Jao, što je ova Sava lepa ...
• Ma koja Sava, to ti je Dunav.
• Ma nije Dunav nego Sava.
• Šta ti meni pričaš kad ja znam da je to Dunav.
Naljuti se prva, skine odeću i skoči sa mosta. Posle pola sata, vrati se na most sva izlomljena.
• I šta je bilo? Dunav ili Sava?
• Ma pusti me, nije ni jedna ni druga. Ovo nije most nego nadvožnjak u ulici Dimitrija Tucovića.

Mladi bračni par dobio dete, oboje su belci a dete crnče. Bude to mužu sumnjivo i upita ženu:
• Pa dobro ženo zašto je naše dete crno, a mi smo beli?
Žena mu kaže:
• A to, e pa znaš kada sam se porodila, nakon kraćeg vremena dete zaplače zbog gladi, a pošto ja nisam odmah imala mleka zamolim jednu crnkinju da ga podoji. I eto tako naše dete postade crno ...
Muž ode kući. Kod kuće ga čeka majka:
• Jeli sine - pita ga - kako je unuče.
• Znaš, dobro je - kaže on - ali moram nešto da te pitam ... moja žena nije imala odmah mleka pa je naše dete podojila crnkinja i sada je crnče, da li je to moguće!?
• Jeste sinko moguće, kad sam ja tebe rodila nisam imala dovoljno mleka, pa sam ti dala kravlje mleko i zbog toga si sada glup kao tele - odgovori mu majka ...

Ide Lala ulicom i nosi veknu hleba pod miškom.
Vidi ga Sosa, pa ga pita:
• Lalo je l' mek?
• Ta mek je k'o pamuk, da je tvrd ne bi ja iš'o po 'leb.

Zaustavio policajac vozača koji je u naseljenom mestu vozio 80 km/h.
Policajac započinje razgovor:
• Vozili ste 80 na sat, a dozvoljeno je 50, za svakih 10 km/h 3.000 dinara kazne, znači Vaša kazna je 9.000 dinara.
Vozač odgovara:
• Ali ja poznajem vašeg načelnika.
• U redu je to, ali kazna je 9.000 dinara!
• Ali ja sam dobar prijatelj sa načelnikom!
• Cenim ja to, ali kao što rekoh, kazna je 9.000 dinara?
• Ali mi smo kućni prijatelji!
• Pa pozovite ga telefonom!
Vozač zove načelnika na mobilni i sa druge strane mu govorni automat kaže da pretplatnik nije trenutno dostupan.
Policajac nastavlja:
• I šta ćemo sada: pomoć prijatelja ste iskoristili, publike kao što vidite nema, ostaje nam jedino pola-pola.

Zvoni zvono na interfonu:
• Ko je?
• Majstor za prozore!
• Ali, ... ja upravo imam majstora?!
• Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

Došao Ciga u vojsku i posle tri dana traži od kapetana da ide kući.
• Jesi li normalan, tri dana si u vojsci i hoćeš kući?! - zagrmi kapetan.
• Gos'n kapetan, Mileva me 'oće, moram kući. Smak sveta će bude ako ne odem, ima nađe drugog!
• Dobro, ako je tako. Ali sutra da dođeš, jesi čuo?!
Prođe jedna nedelja, nema Cige, prođe druga, nema Cige. Tek nakon mesec dana dođe Ciga i kaže:
• Gospodin kapetan, ja doš'o!
• A ko si ti?
• Pa, Ciga, znate, pustio si me kući ...
• Pa gde si ti, magarče jedan, jesam ti rekao da dođeš sutra?!
Tek će Ciga:
• Gos'n kapetan, ja doš'o danas ...

Krenuli zeka, meda i veverica da kradu voće i povrće. Zeka uzme šargarepu, meda krušku, a veverica ode nekud. Uhvati ih farmer i kaže:
• Pustiću vas ako to što se ukrali nabijete sebi u zadnjicu.
Gura meda krušku, vrišti, kuka, ali nekako uspe da gurne. Gura zeka šargarepu, vrišti, kuka, stenje, a odjednom počne da se smeje. Pita ga meda:
• Šta se smeješ?
A zeka će:
• Ćuti, eno veverice, nosi lubenicu.

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu:
• Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima!
Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Danas sam startovao ribu, definitivno je među nama bilo hemije, ... Upotrebila je suzavac u spreju.

Učitelj:
• Ko odgovori na moje sledece pitanje, može da ide kući, zaključiću mu peticu za kraj školske godine!
Perica uze kredu i poteže snažno prema tabli. Učitelj besno:
• Ko je bacio kredu?
Perica:
• Ja. Eeeee idem kući. Ćao i ne zaboravi da mi zaključiš peticu!