VICOTEKA

Stoje dve plavuše na mostu i prepiru se:
• Jao, što je ova Sava lepa ...
• Ma koja Sava, to ti je Dunav.
• Ma nije Dunav nego Sava.
• Šta ti meni pričaš kad ja znam da je to Dunav.
Naljuti se prva, skine odeću i skoči sa mosta. Posle pola sata, vrati se na most sva izlomljena.
• I šta je bilo? Dunav ili Sava?
• Ma pusti me, nije ni jedna ni druga. Ovo nije most nego nadvožnjak u ulici Dimitrija Tucovića.

Žika i Pera bili kao gastarbajteri u Nemačkoj. Posle godinu dana Žika se vratio kući pa ga pitaju prijatelji gde je Pera. Žika kaže:
• Ostao je gore, otvorio dućan.
• Pera otvorio dućan, pa kako, čoveče - svi se čude.
• Pa lepo! Pajserom!

• Šta studiraš?
• Medicinu!
• E, da te pitam, celog dana mi curi nos. Šta da radim?
• Obriši ga maramicom!

Kućna pomoćnica zatraži povišicu. Gazdarica se jako razljuti i upita:
• Pa dobro, Marija, reci razlog zašto misliš da si zasluzila povišicu?
• Zapravo, nije jedan, nego su tri razloga.
• Dobro Marija, pa reci mi prvi.
• Prvi razlog što tražim povišicu je jer ja bolje peglam nego Vi.
• Ko to kaže?
• To kaže Vaš muž.
• A koji je drugi razlog?
• Zato što bolje kuvam nego Vi.
• Nemoj mi reći ponovno da to kaže moj muž?
• Upravo tako, to kaže Vaš muž.
• A koji ti je treći razlog?
• Treći razlog je što sam bolja ljubavnica nego Vi.
Gazdarica, sada sva crvena u licu:
• Nemoj mi reći da to opet kaže moj muž?
• Ne, gospođo, to kaže Vaš bastovan.
• Koliku povišicu želiš?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Sa čim' Ciga jede pljeskavicu?
• Sa zadovoljstvom!

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka:
• Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge.
Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi!
Posle nekih stotinak metara još jedna:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu!
Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka:
• Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Pita mali Ciga tatu:
• Tato, šta je to demokratija?
• Demokratija ti je, sine, kada svi beli rade, a mi samo sedimo i dobijamo pomoć samo zato što smo Cigani ...
• Ali, zar ih to ne nervira?
• Pa, nervira ih, ali to više nije demokratija, već rasizam ...

Čovek se napio i legao na sred parkinga. Naiđe policajac i pita ga:
• Šta radiš tu?
• Zar ne vidiš da sam se parkirao?
• Pa, nisi ti auto.
• Baš me briga, ... nisi ni ti pauk.

• Dugo ste ribolovac?
• Već 10 godina.
• I nije vam dosadno sedeti satima i čekati da riba možda zagrize?
• Jok! Uvek se nađe neka budala koja postavlja glupa pitanja!

Idu ulicom Milo i Toma, ugledaju 100 EUR na ulici. Toma kaže:
• Mi Srbi, se ne saginjemo!
Milo će na to:
• Naša država je ekološka država - i stavi pare u džep.