VICOTEKA

Mujo rešava ukrštenicu i pita Sulju:
• Reci životinju koja ima pet slova, počinje na R i završava na R.
• Krava!
• Pa, kako krava, Suljo?
• Pa lepo. Krava počinje rogom i završava repom, oba su ti na R!

Sedi ostareli Haso pred kućom i naleti mali Mujica i sedne da malo popričaju. Mujica upita:
• Bolan, Haso, oprosti što pitam, al' kako ti u ovim godinama stojiš sa seksom?
Haso slegne ramenima, govoreći:
• E moj jarane, sve ti je u ovim godinama nekako naopako, pravo da ti kažem ...
• Kako naopako, Haso?
• Pa, vidi Mujice, kad sam bio tvojih godina, Fata bi me pomilovala po kosi, a on bi se odmah digao, ... a sada, pomiluje me po njemu pa mi se odmah kosa na glavi digne ...

Pitali zeku koja mu je omiljena igra:
• Šah – odgovori on.
• Zašto šah?
• To je jedina igra u kojoj mogu da pojedem lovca.

Pacijent dolazi kod svog, inače veoma uobraženog, doktora i žali mu se:
• Doktore, imam visoku temperaturu već tri dana, kašljem i malaksao sam.
• Da li ste uzimali nešto od lekova?
• Pa bio sam juče u apoteci i apotekar je rekao ...
• ... i kakvu je glupost rekao taj tvoj apotekar?
• Da se prvo javim Vama!

Telefon više puta zvoni u jednoj firmi. Ljutiti glas:
• Halo, pa šta je ovo, zašto se niko ne javlja kada ja zovem?!
Radnik:
• A jebote, šta oćeš čoveče? U gužvi smo!
Još ljući glas:
• Znaš li ti s kim razgovaraš?! Ovde tvoj direktor!
Radnik:
• A znaš li ti s kim razgovaraš?
Direktor:
• Nemam pojma?!
Radnik:
• Onda možeš da mi ga popušiš!

• Mama, trudna sam.
• Eh kćeri, gde ti je bila glava?
• Na haubi.

• Mujo bolan, reci mi jednu tajnu!
• Koju, Haso?
• Razgovaraš li ti ikada sa ženom prilikom seksa?
• Pa čuj, ponekad, ako mi je mobilni baš pri ruci!

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.

Razgovaraju kolege na poslu:
• Jesi li se pomirio sa ženom? Vidim cepate drva!
• Ne, ... to smo samo delili ormar!

Kada muškarac izgubi devedeset procenata svoje inteligencije?
• Kad mu umre žena.
A kad izgubi ostalih deset procenata?
• Kad mu umre pas.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...