Ja častim

Pijanac ide glavnom ulicom, zaustavi se i počne da piša. Policajac ga spazi i vikne: • Sram te bilo! Kazna 500 dinara. Pijanac traži po svim džepovima i konačno pronađe 1000 dinara. Sada policajac traži 500 dinara za kusur, ali ne može da nađe. Na to će pijanac: • Pišaj i ti - ja častim!

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče: • Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu, sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas. Slovenac odgovara: • Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati. Pita ga Hrvat: • Pa šta piše na plakatima? Slovenac odgovori: • Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Srela se dva čoveka na nebu: • Od čega si ti umro? • Od zime! • A ti? • Od sreće! • Kako to – od sreće?! • Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem. • E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Krenule tri kornjače na put oko sveta. Kada su stigle u pustinju, sete se da su zaboravile da ponesu vodu. Dogovore se da treća kornjača ode po vodu, a da druge dve ne jedu sve dok se ona ne vrati. Prođe šest meseci, pa prva kornjača reče: • Hajde da jedemo! • Ne smemo da prekršimo obećanje – odgovori druga. Prođe još šest meseci, a treće kornjače još uvek nema. Druga kornjača tada reče prvoj: • E, hajde da jedemo! • Pre šest meseci ti meni nisi dozvolila, pa neću ni ja tebi sada. Prođe još šest meseci pa i prva i druga kornjača ipak počnu da jedu, a iza kamena izviri treća kornjača i kaže: • Strašno! Još nisam ni krenula, a vas dve već žderete.

Nakon godinu dana braka žena kaže svom suprugu: • Znaš, bila sam mnogo glupa kada sam se za tebe udala. A muž će na to: • Da, znam draga, ali bio sam ludo zaljubljen i nisam na vreme primetio.

Razgovaraju žena i muž: • Dragi, kada bih ja umrla da li bi se ti ponovo oženio? • Sigurno ne bih! • A zašto? Zar ti nije lepo u braku? • Naravno da mi je lepo ... • Pa, zašto onda nećeš da se oženiš? • U redu, onda ću se ponovno oženiti ... • Ipak, dakle, hoćeš? I spavaćeš sa njom u našem krevetu? • A gde bi smo inače spavali? • A hoćeš li i moje slike da zameniš njenim slikama? • Mislim da hoću, to mi se čini logičnim ... • A hoće li ona da vozi moj auto? • Ne, nema vozačku!

Mujo i Haso na turističkoj turi po Španiji odluče da vide i poznatu atrakciju, koridu. Dođu oni, sednu, pa nezadovoljan Mujo reče: • Vidi onog klovna sto maše onom crvenom krpom, već mi je dosadio, pa kada će već jednom početi prava predstava? Čuju ih Španci pa se naljute i pošalju Muju u arenu jer ako toreador ništa ne valja, sigurno Mujo zna bolje. Uletee Mujo u arenu. Bik se naroguši, pojuri na Muju, a Mujo jadan skamenjen od straha potrči koliko ga noge nose. Ali odjednom bik se okliznu i padne, Mujo mu pritrči, zamahne mačem i ubije ga. Na to oduševljena publika počne da viče: • Mujo, Mujo, ... Vraća se Mujo sav razdragan, i pita ga Haso: • Bolan Mujo, kako li ti je samo bilo u areni, da sam ja bio tamo ja bih se usrao od straha? Na to će Mujo: • E budalo, pa šta misliš na šta se bik okliznuo?

Fata sprema večeru, pa pita Muju: • Mujo, kakvu ti picu voliš? Mujo će zajedljivo: • Obrijanu, hehe ... Fata će na to: • Ajd' što nećeš jebati, al' sad nećeš ni jesti!

• Huso! • Šta je, Mujo? • Jesi čuo novost? • Jok! Šta se desilo? • Pa, Fata na samrti. • Joj, moram hitno do nje! • Što? Jel’ da se oprostiš? • Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.

• Tata, imam dečka! • Koje je godište? • Tata, godine nisu bitne! • Znači, opet moje godište ...

U bolnici, pored bolesničke postelje: • Izvinite, koliko ste visoki? • Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent. • Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!