VICOTEKA

Upecao student zlatnu ribicu. Ribica mu kaže:
• Pusti me, ispuniću ti jednu želju.
Student začuđeno pita:
• Kako jednu, zar ne treba tri?
Na to će ribica:
• Eeee, sad je po Bolonji.

Šta je to cunami?
• Puna plaža ljudi, a nigde žive duše!

Hvali se Ciga:
• Moja predivna devojka mi je sinoć poslala poruku, ... dobro, nije predivna, divna  je, ... dobro, nije divna, lepa je, ... dobro, nije mi poslala poruku, ... dobro, nemam devojku ...

Kupio Mujo mačku. Posle par dana na ulici sretne Hasu i započinju razgovor:
• Š'a je bolan Mujo, što si tako žalostan?
• Ma ćuti, crkla mi mačka.
• Crkla? Kako, bolan, crkla?
• Pa lepo, ja je kupao i ona crkla ...
• E, bolan Mujaga, pa mora crć' kad si je kup'o!
• Nije crkla kad sam je kupao ...
• Nego?
• Kad sam je cedio ...

U toku vožnje, mašinovođa kaže svom kolegi:
• Danas mi je baš baksuzan dan.
• Zašto? - pita kolega.
• Pa, znaš, ... jutros se brijem - pa se posečem, a onda se sapletem na pertlu - pa padnem, a vidi sad - u susret nam ide voz na istom koloseku, na kom smo i mi ...

Na jednom delu gradilišta rade Italijan, Turčin i Mujo. Za vreme užine Italijan je izvadio špagete, Turčin kebab i Mujo sendvič. Turčin je rekao:
• Ako mi žena sutradan pripremi ovo isto za užinu, ubiću se.
• I ja isto - kaže Italijan.
• I ja - kaže Mujo.
Sutradan su sva trojica imali istu užinu. Popeli su se na dizalicu i bacili se sa nje i poginuli. Kada su na sahrani njihove žene saznale razlog samoubistva, Italijanka i Turkinja pale su na kolena i rasplakale se, ali Fata je samo bila začuđena.
• Zar nisi tužna zbog ovoga - pitali su je ostali.
• Pa Mujo je svaki dan sam sebi spremao užinu - rekla je Fata.

Upisao sin glumu. Posle par meseci, sav srećan dolazi kući.
• Mama, tata, uspeo sam! Dobio sam ulogu!
• Kakvu?
• Igraću muža.
• Dobro je za početak. - kaže otac - Kad se budeš malo izvežbao, sigurno će ti dati i neku ulogu sa tekstom.

• Želiš li telo na telo pritisnuti? Vreli dah osetiti? Različite poze doživeti? Ulaziti, izlaziti? Od napred i od pozadi? Da li želiš?
• Da! Želim!
• Pa, onda uđi u autobus ...

• Kako si uspela pola plate da potrošiš za dva sata?
• Ponesi pare, ... pokazaću ti.

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek
na to krene mirnim, brižnim glasom:
• Smiri se Pero, smiri se Pero ...
Priđe mu jedna žena i kaže:
• Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A
koliko godina ima mali Pero?
A čovek će na to:
• Ne, ja se zovem Pero.

Muž i žena se bučno raspravljaju u pozorištu za vreme jedne predstave. Nakon petnaestak minuta, čovek koji je sedeo iza njih izgubi strpljenje i obrati im se:
• Izvinite, ali ništa ne čujem!
A muž će:
• I ne treba da čujete, to se tiče samo nas dvoje!