Sad je po Bolonji

Upecao student zlatnu ribicu. Ribica mu kaže: • Pusti me, ispuniću ti jednu želju. Student začuđeno pita: • Kako jednu, zar ne treba tri? Na to će ribica: • Eeee, sad je po Bolonji.

Šetao neki čovek pored reke i naiđe na nekog tipa koji stoji na ogradi mosta. • Šta to radiš, čoveče? - upita on. • Hoću da skočim sa mosta i ubijem se, - odgovori ovaj. • Zašto bre? - zabrinuto će prvi. • U ratu mi geler otkinuo muda i sad država nema para da mi plati operaciju - skrušeno će ovaj. Produži čovek svoju šetnju, a kada se pred veče vraćao kući vidi da onaj čovek još stoji na istom mestu. • Šta je bilo, ne skačes? • Eee, znaš li kakva ti muda trebaju da bi skočio odavde ...

Došla baba kod zubara sa 100 eura da da joj stavi zube. • Sinko, daj mi neke zube za male pare, stara sam i ne mogu da jedem. • Imam, baba, porculanske. • Koliko ti oni koštaju? • 500 eura. • Imaš li, sinko, neke jeftinije? • Imam, baba, keramičke. Oni su ti 300 eura. • Joj, sinko, pa ja imam samo 100 eura, daj mi stavi bilo kakve za te pare. • Dobro, baba, imam za te pare, metalne zube. Samo kada ti ih stavim i kada odeš kući, ako se nađeš napolju kada je grmljavina i nevreme, ti onda zabij glavu u zemlju. • Dobro, sinko. Stavi on njoj metalne zube, ode baba u svoje selo i jednog dana dok je čuvala ovce, poče da grmi, seva i baba se seti saveta i zabi glavu u zemlju. Prolazio pored seljak, vide babu kako se naguzila, priđe joj otpozadi i opali je. Kad čuješ babu iz zemlje: • Udri, grome, al' do zuba nećeš doći.

Fata čeprka po Mujinom telefonu pa ga pita: • Ko ti je ovaj Huso limar u telefonu? Mujo odgovara: • Ma, ne znaš je ti!

Došao Zemunac na more. Odluči on da nauči sina da pliva. Baci ga u more, a mali potone. Stavi mu „mišiće“, opet ga baci u vodu i mali opet potone. Stavi mu i šlauf, pokuša ponovo – mali opet potone. Nema druge, još i peraje – mali opet potone. Gleda to drugi Zemunac sa obale pa pita: • Tebra, a kol'ko mu teška ona kajla oko vrata?

Mladić se vozi u novom autu. Levom rukom drži volan, a desna ruka mu je između nogu plavuše koja sedi pored njega. Zaustavi ga saobraćajac i kaže: • Ne bi li ti radije upotrebljavao obe ruke? • A kako bih onda vozio?

Otišla seljanka na pijac da kupi kokoške: • Daj mi četiri petla i jednu kokošku! • Misliš, obratno, ... četiri kokoške i jednog petla? • Ne be, neka vidi i ona malko život!

Napala banda puževa kornjaču. Došla policija i pitala kornjaču šta se dogodilo, a ona odgovori: • Ne sećam se. Sve se odigralo previše brzo.

• Ćale, je l' sasvim u redu kad oću ribi da platim piće na prvom dejtu? • Naravno, sine, tako i treba, budi džentlmen. • A na drugom? • Ma da, naravno, pokaži da nisi stipsa. • I cveće i bombonjeru da joj poklonim? • Ma, i plišanog zeku i figuricu Hi Mena na baterije, budi galantan, žene to vole. • Aha, ... a je l' čudno što se ova moja, ne hvata za novčanik, furamo evo već tri i po meseca? Baj d vej, još uvek kaže da nije spremna za seks ... • Pa nije čudno, sinko moj, u životu il' si džentlmen il' si muškarac. Džentlmeni pridržavaju vrata i plaćaju račune, a muškarci jebu, to je sve što treba da znaš u životu.

Lete dva komarca iznad pijanog čoveka. Kaže prvi: • Ajde, ujedi ga! Na to će drugi: • Ne, hvala, ne pijem dok vozim!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.