Ne mogu toliko da trče

Zašto žene nikad ne prenose fudbalsku utakmicu? • Zato što igrači ne mogu da trče onoliko koliko žene mogu da pričaju.

Došao u atelje čuvenog slikara ambiciozni otac i doveo svog sina: • Eto vam ga, naučite ga da slika ... • Pa to nije baš tako lako i jednostavno. Za slikanje se treba roditi ... • Pa, zar ga ne vidite da je već rođen?!

Šta je to autobus? • To je prevozno sredstvo koje ide 10 puta brže kada trčiš za njim, nego kada si u njemu.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Da su otvorili Lidl u Prizrenu, penzioneri iz Srbije bi za dva sata pregazili Kosovo.

Uhvati policajac lopova. Snalažljivi lopov pita policajca: • Je l’ mogu da odem na tren do one pekare, umreću od gladi? Policajac reče: • Idi, ali da si se odmah vratio! Policajac ga pusti, lopov ode i pobegne. Sutradan isti policajac uhvati istog lopova. Lopov mu opet kaže: • Ajd’ molim te, pusti me da odem do one pekare, umreću od gladi. Policajac mu kaže: • Haha, pa nisam ja od juče, ti ostani tu, a ja idem do pekare da ti donesem hleb.

Baba se napali da smrša za dedu i krene na aerobik. Posle više meseci treniranja baba demonstrira dedi šta je postigla. Pokuša gola da uradi špagu. Naravno pošto joj je između nogu kilometraža zabrinjavajuća, stvori se vakuum i baba se zalepi za parket. Deda pokuša da je odlepi, ali jok, nema šanse. Pozove deda parket servis, valjda će oni nešto da urade. Došli majstori, pokušavali satima nešto da urade i ništa. Odjednom majstor poče da gura babu, ne gore ili dole već u stranu. Deda i ostali majstori se čude šta koji moj ovaj radi, a ovaj onako očajnički reče: • Ma guram je do kupatila pa neka se keramičari cimanju sa njom!

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici: • Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava. Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita: • Šta ti, čoveče, radiš tu? Majstor iz ormara odgovara: • Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Šta je Zmaj? • Zmaj je legendarno čudovište koje se hranilo devicama. Poslednji je umro od gladi.

Došao Mujo, keramičar, u javnu kuću. Izabere jednu crnkinju, crnu ko ponoć. Odu u sobu i kaže Mujo: • Naguzi se. Ona se naguzi. Mujo gleda, gleda ... i kaže: • Dobro je, možeš se obući, gledao sam samo kako roze fugna ide na crnu pločicu.

Zaposli se Fata, dobije svoj kompjuter, radi svakodnevno na njemu, sve ide super. Međutim, jednog dana se razboli i ne dođe na posao, a njenim kolegama treba nešto s njenog kompjutera, ali ne znaju lozinku. Zovu oni Fatu: • Fato, koja ti je lozinka na kompjuteru? • Velkom - odgovori Fata. Probaju oni 'WELLCOME' - neće. Probaju 'VELKOM' - neće. 'VELLCOME', 'WELKOM' - ništa neće. Zovu oni Fatu ponovo: • Fato, kaži nam koliko slova ima ova tvoja lozinka? • Pa jedno - kaže Fata. • Pa kako jedno, bona, koje je to slovo? • Pa, vel'ko M!